EDUCATION IN THE TWENTIETH FIRST CENTURY AS RESOURCE OF REPUBLIC OF SRPSKA-CHALLENGES AND DILEMMAS

Стево Пашалић; Момчило Пелемиш; Дарко Пашалић

doi:10.7251/НСК1311010П

Autori

Стево Пашалић Универзитет У Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини
Момчило Пелемиш Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини
Дарко Пашалић Универзитет Синергија Бијељина

DOI:

https://doi.org/10.7251/НСК1311010П

Ključne reči:

систем образовања, ресурси, знање и вјештине, технолошке промјене

Apstrakt

Свака национална економија и њен дугорочни развој зависе искључиво од квалитета њених људских ресурса. Систем образовања основна је инфраструктурна претпоставка раста и развoја, исто као што је то и систем транспорта, енергетски систем, итд. Концепт доживотног учења и развоја људских ресурса једног система обухвата и усклађује различите облике учења у свим животним периодима. Савремени образовни систем чини мрежа школских и нешколских организација повезаних партнерским односима. Школа више није једина образовна установа, па се развој људских ресурса једне земље не смије редуковати на реформу школског система. Већ сада је тешко предвидјети која знања и вјештине ће бити потребне и тражене за наредних десет година. У већини професија знање се удвостручује сваких неколико година, што значи да знање свакога од нас треба да се удвостручи сваке 2 – 3 године, само да бисмо „држали корак“ са промјенама, а они који то не буду чинили неумитно ће заостајати. Традиционалне школе и образовни системи уопште, прилично неефикасни и неприлагодљиви школују просјечне појединце, па им тако не омогућавају да напредују у складу са својим способностима На почетку 21. вијека сусрећемо се са огромним промјенама: живот, друштво и економија постају све сложенији; вријеме у којем живимо је непредвидиво; природа послова се радикално мијења; све више послова нестаје усљед технолошких промјена. Пројектована будућност образовања као ресурса у Републици Српској имаће своје утемељење у учењу за рад (стицање нових знања која се практично могу примијенити), учењу за заједнички живот (стицање сазнања о другима), учењу за постојање (самостално и критичко расуђивање).

Reference

Burnett N. & Patrions, H.A. (1999). Education and the changing world economy: the imperative of reform Prospects. Geneve: IBE.

De la Fuente, A.and Ciccone, A. (2003). Human capital in a global and knowledgebased economy. http://pareto.uab.es/wp/2003/56203.pdf.

Херера A. иМандић, P. (1989). Образовање за 21. стољеће. Сарајево: Свјетлост – Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Недељковић, М. (1994). Образовање и развој, Образовање и друштво, књига 1, Београд.

Пашалић, С. и остали (2006). Демографски развој и популациона политике Републике Српске. Бијељина: ИП Младост .

Пашалић, С. и Драгосављевић, П. (2007). Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској. Бања Лука: Министарство породице, омладине и спорта.

Пашалић, С. (2012). Демографски губици у БиХ 1991-2011. Бања Лука: Републички центар за истраживање ратних злочина Републике Српске.

Пашалић, С. (2010). Демографски контингенти младе популације Републике Српске – изазов за високо образовање. Зборник радова. Бијељина: Универзитет Синергија .

Пашалић, С. (2009). Демографски потенцијали школске популације као компоненте друштвено-економског развоја Републике Српске. Зборник радова. Београд-Дивчибаре: Универзитет у Београду.

Пашалић, С. и Пашалић, Д. (2012). Управљање људским ресурсима у туристичким предузећима. Зборник радова, Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву.Саопштења - статистика образовања. Бања Лука: Републички завод за статистику.