GOOD EDUCATIONAL COMMUNICATION AS ESSENTIAL FOR ESTABLISHING A PARTNERSHIP BETWEEN KINDERGARTEN AND FAMILY

Danica Mojić

doi:10.7251/НСК1311319M

Аутори

Danica Mojić Дјечји вртић „Чика Јова Змај“ Бијељина

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.7251/НСК1311319M

Кључне речи:

communication, child, parent, preschool teacher, kindergarten

Сажетак

The partnership between kindergarten and family, as one of the most important requirements of modern preschool curriculum, depends on the quality of educational communication. The author deals with communication in pre-school, with an emphasis on communication and its laws in general and with particular emphasis on communications between children, between a child and a preschool teacher and between a parent and a preschool teacher. The importance of children's play has been emphasized as the best framework for the development of communication skills of preschool children and their social acceptance in the peer group. The paper points out the desirable traits and attitudes of communication with the child. Active listening and two-way communication is one of the “recipes” for the establishment of partnerships between parents and teachers, all with the aim of welfare of the child.

Референце

Андевски, М. (2008). Уметност комуницирања. Нови Сад: CEKOM–books d.o.o.

Бањанин, М.К. (2003). Динамика комуникације. Београд: Мегатренд универзитет примењених наука.

Граорац, И. (1989). О васпитању и комуникацији. Нови Сад: Матица српска.

Група аутора (1989). Родитељи у дечјем вртићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Ивић, И. (1987). Човек као Animalsymbolicum.Београд:Нолит.

Каменов, Е. (1997). Модел основа програма васпитно-образовног рада са предшколском децом. Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Републичка заједница виших школа за образовање васпитача.

Каменов, Е.(1997). Методика, Методoичка упутства за Модел Б Основа програма предшколског васпитања и образовања деце од три до седам година. Нови Сад: Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Републичка заједница виших школа за образовање васпитача.

Каменов, Е. и Спасојевић, П. (2008). Предшколска педагогија. Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.

Клеменовић, Ј. (2009). Савремени предшколски програми. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине, Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Павлов“.

Лазаревић, Душанка А. (1994). Когнитивни стил и комуникација дете-одрасли на предшколском узрасту. Београд: Настава и васпитање, вол.43, бр.3, стр. 206 – 215.

Лукић-Хавелка, Д. (1985). Породица, дете, дечији вртић. Горњи Милановац – Београд: Дечије новине.

Пећник, Н. и Старц, Б. (2010). Родитељство у најбољем интересу дјетета и подршка родитељима најмлађе дјеце. Загреб: UNICEF.

Рангелов – Јусовић, Р. (2007). Од сарадње ка партнерству, Сарајево. Центар за образовне иницијативе Step by step.

Спасојевић, П. (2011). Породична педагогија и одговорно родитељство. Бања Лука; Нова школа плус, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.

Спасојевић, П. , Прибишев Белеслин, Т.,Николић, С. (2007). Програм предшколског васпитања и образовања. Министарство просвјете и културе Републике Српске, Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Станојловић, С. и Спасојевић, П. (2005). Унапређивање компетенција у предшколском васпитању, припручник за васпитаче, учитеље, водитеље играоница и родитеље. Бијељина; Републички педагошки завод, Јавни фонд за дјечију заштиту РС.

Стојановић, Б.(2009). Квалитет комуникације васпитач -родитељ као претпоставка успешног васпитног рада и вртићу. Београд: Иновације у настави-часопис за савремену наставу, вол.22, бр.4, стр.129 – 136.

Томић, З. (2003). Комуникологија. Београд: Чигоја штампа.