GOOD EDUCATIONAL COMMUNICATION AS ESSENTIAL FOR ESTABLISHING A PARTNERSHIP BETWEEN KINDERGARTEN AND FAMILY

Даница Мојић

doi:10.7251/НСК1311319M

Autori

Даница Мојић Дјечји вртић „Чика Јова Змај“ Бијељина

DOI:

https://doi.org/10.7251/НСК1311319M

Ključne reči:

комуникација, дијете, родитељ, васпитач, предшколска установа

Apstrakt

Партнерство породице и предшколске установе, као један од најважнијих захтјева савремених предшколских курикулума, првенствено зависи од квалитета педагошке комуникације. Аутор се бави комуникацијом у предшколској установи, са освртом на комуникацију и њене законитости уопште и са посебним нагласком на комуникацијске односе дијете – дијете, дијете – васпитач и родитељ – васпитач. Истакнута је важност дјечије игре, као најбољег оквира за развој комуникацијских способности предшколског дјетета и његову социјалну прихваћеност у групи вршњака. Рад указује на пожељне особине и ставове васпитача у комуникацији са дјететом. Активно слушање и двосмјерна комуникација један су од „рецепата” за успостављање партнерског односа између родитеља и васпитача, а све са циљем добробити дјетета.

Reference

Андевски, М. (2008). Уметност комуницирања. Нови Сад: CEKOM–books d.o.o.

Бањанин, М.К. (2003). Динамика комуникације. Београд: Мегатренд универзитет примењених наука.

Граорац, И. (1989). О васпитању и комуникацији. Нови Сад: Матица српска.

Група аутора (1989). Родитељи у дечјем вртићу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Ивић, И. (1987). Човек као Animalsymbolicum.Београд:Нолит.

Каменов, Е. (1997). Модел основа програма васпитно-образовног рада са предшколском децом. Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Републичка заједница виших школа за образовање васпитача.

Каменов, Е.(1997). Методика, Методoичка упутства за Модел Б Основа програма предшколског васпитања и образовања деце од три до седам година. Нови Сад: Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Републичка заједница виших школа за образовање васпитача.

Каменов, Е. и Спасојевић, П. (2008). Предшколска педагогија. Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.

Клеменовић, Ј. (2009). Савремени предшколски програми. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине, Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Павлов“.

Лазаревић, Душанка А. (1994). Когнитивни стил и комуникација дете-одрасли на предшколском узрасту. Београд: Настава и васпитање, вол.43, бр.3, стр. 206 – 215.

Лукић-Хавелка, Д. (1985). Породица, дете, дечији вртић. Горњи Милановац – Београд: Дечије новине.

Пећник, Н. и Старц, Б. (2010). Родитељство у најбољем интересу дјетета и подршка родитељима најмлађе дјеце. Загреб: UNICEF.

Рангелов – Јусовић, Р. (2007). Од сарадње ка партнерству, Сарајево. Центар за образовне иницијативе Step by step.

Спасојевић, П. (2011). Породична педагогија и одговорно родитељство. Бања Лука; Нова школа плус, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.

Спасојевић, П. , Прибишев Белеслин, Т.,Николић, С. (2007). Програм предшколског васпитања и образовања. Министарство просвјете и културе Републике Српске, Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Станојловић, С. и Спасојевић, П. (2005). Унапређивање компетенција у предшколском васпитању, припручник за васпитаче, учитеље, водитеље играоница и родитеље. Бијељина; Републички педагошки завод, Јавни фонд за дјечију заштиту РС.

Стојановић, Б.(2009). Квалитет комуникације васпитач -родитељ као претпоставка успешног васпитног рада и вртићу. Београд: Иновације у настави-часопис за савремену наставу, вол.22, бр.4, стр.129 – 136.

Томић, З. (2003). Комуникологија. Београд: Чигоја штампа.