MODELS OF ACTIVE LEARNING IN DIFFERENTIATED AND INDIVIDUALIZED TEACHING OF NATURE AND SOCIETY

Драгана Радивојевић

doi:10.7251/NSK1414008R

Autori

Драгана Радивојевић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1414008R

Ključne reči:

активно учење, модели активног учења, диференцијација и индивидуализација, савремена настава природе и друштва

Apstrakt

Савремена настава природе и друштва тежи ка формирању стваралачке, креативне и цјеловите личности појединца који ће бити способан да самостално трага за знањима, рационално их примјењује у свакодневном животу и буде спреман да се самообразује.

У таквим околностима, неопходно је моделовати флексибилнију организацију наставе у којој ће активност ученика бити смислене и примјенљиве, а у складу са развојним могућностима појединца.

Суштина је у организацији наставе примјеном модела активног учења које ученике усмјеравају на самостално стицање знања, захтијевајући сталну мисаону активност, креативност и истрајност у раду уз уважавање индивидуалних разлика.

У раду су дата теоријска објашњења најзначајнијих модела активног учења (настава различитих нивоа сложености, рачунарски образовни софтвери, проблемска настава, учење путем откривања, мапе ума) којима се остварује циљ савремене наставе природе и друштва, а то је да ученик буде у средишту наставног процеса, да флексибилно усваја предвиђене садржаје и системски остварује постављене циљеве и задатке.

Reference

Buzan, T., Buzan, B. (1999). Mape uma. Beograd: Finesta.

Вилотијевић, М., Вилотијевић, Н. (2008). Иновације у настави. Врање: Учитељски факултет.

Грдинић, Б., Бранковић, Н. (2005). Методика познавања природе и света око нас у наставној пракси. Бачки Петровац: „Култура“.

De Zan I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.

Ђукић, М. (1995). Дидактички чиниоци индивидуализоване наставe. Нови Сад: Филозофски факултет.

Ђурић, Ђ. (2013) Психологија и образовање: основе педагошке психологије. Нови Сад: Висока школа „Правне и пословне академске студије др Лазар Вркатић“.

Eigler, G., Judith, H. u. a.(1973). Grundkurs Lehren und Lernen. Wiwnheim/Basel.

Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд: Учитељски факултет.

Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С. (2001). Активно учење, Приручник за примену метода активног учења/наставе. Београд: Институт за психологију.

Kvaščev, R. (1978). Modeliranje procesa učenja. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja i Prosveta.

Мијановић, Н. (2009). Индивидуализована настава као основна дидактичка парадигма школе будућности. У зборнику радова „Будућа школа (зборник радова II)“ (стр. 777 – 801). Београд: Српска академија образовања.

Милијевић, С. (1999). Иновирање наставе природе и друштва. Бања Лука: ЈП „Глас српски“.

Мишчевић – Кадијевић, Г. (2011). Кооперативна настава природе и друштва и квалитет знања ученика. Београд: Учитељски факултет.

Močnik, U. (2006). Kreativnost na zehtjev, Преузето 10.3.2010. са http://www.poslovna-znanja.hr/default.aspx?id=3

Ničković, R. (1970). Učenje putem rješavanja problema u nastavi. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava.

Педагошка енциклопедија 1 (1989). Београд: Завод за уџбенике и наставна средстава.

Radivojević, D. (2013). Multimedijalne mape uma kao inovativni model rada u nastavi prirode i društva, u Reinženjering poslovih procesa u obrazovanju. Zbornik radova naučno – stručnog skupa sa međunarodnim učešćem, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, стр. 420 – 428.

Радовановић, Р. (1983). Учење откривањем. Горњи Милановац: „Дечије новине“.

Станојловић, С. (2011). Школа и развој компетенција – Како учити и живјети с другим. Бања Лука: Нова школа плус.

Stojaković, N. (2008). Psihologija za nastavnike, Banja Luka: Prelom.

Симеуновић, В., Спасојевић, П. (2009). Савремене дидактичке теме. Бијељина: Педагошки факултет.

Ћурчић, М. (2006). Методичка и организациона структура наставе природе и друштва. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.