THE IMPACT OF ABIOTIC FACTORS ON THE DISTRIBUTION OF VEGETATION IN THE REPUBLIC OF SRPSKA

Бранислав Драшковић; Рада Голуб

doi:10.7251/NSK2015065D

Autori

Бранислав Драшковић Пољопривредни факултет, Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет, Универзитет у Источном Сарајеву
Рада Голуб Пољопривредни факултет, Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет, Универзитет у Источном Сарајеву

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK2015065D

Ključne reči:

абиотички фактори, вегетација, Copernicus, Република Српска

Apstrakt

Животна активност биљака тече под утицајем спољне средине, под којом се подразумијевају клима, земљиште, геолошка подлога, биљни и животињски организми или људска активност, итд. Сви фактори спољне средине или еколошки фактори могу се подијелити на: абиотичке (клима, земљиште, рељеф, итд) и биотичке (фитогени, зоогени и антропогени). У раду је дат преглед распрострањености основних типова вегетације у Републици Српској (РС) и анализиран утицај абиотичких фактора на њихову појаву. Кориштено је више база података Copernicus Land Monitoring System (CLMS), европског програма за геофизичко осматрање земљине површине методом даљинске детекције. Као примарни извор података узети су Copernicus Forest и Copernicus Grassland – базе података о шумама и травној вегетацији – и издвојени подаци за територију РС. Ови високорезолуцијски растерски подаци за 2018. годину показују да је РС покривена шумом са 60,1% територије a травном вегетацијом 19,7%. Како би се утврдио утицај и интензитет абиотичких фактора на географски распоред вегетације кориштени су подаци о клими, надморској висини, земљишту и сл.

Reference

Aćić S. (2019). Floristička analiza livadske vegetacije klasa MolinioArrhenatheretea i Festuco-Brometea u Srbiji, Acta Herbologica, Vol. 28(1), pp. 77-86. http://dx.doi.org/10.5937/ActaHerb1901077A.

Bajić D. i Trbić G. (2016). Klimatski atlas Bosne i Hercegovine, Temperature i padavine, Univerzitet u Banjoj Luci, Prirodno-matematički fakultet. http://www.unfccc.ba/klimatski_atlas/klimatski_atlas.pdf

CLMS - Copernicus Land Monitoring Service. Grassland, database. https://land.copernicus.eu/pan-european/high-resolution-layers/forests (приступљено: 17. 05. 2021).

CLMS - Copernicus Land Monitoring Service. European Digital Elevation Model (EU-DEM), version 1.1. database. https://land.copernicus.eu/imagery-insitu/eu-dem/eu-dem-v1.1/view (приступљено: 05. 01. 2021).

CLMS - Copernicus Land Monitoring Service. Water and Wetness, database https://land.copernicus.eu/pan-european/high-resolution-layers/waterwetness (приступљено: 02. 02. 2021).

CLMS - Copernicus Land Monitoring Service. CORINE Land Cover, database. http://land.copernicus.eu/pan-european/corine-land-cover/ (приступљено: 20. 02. 2019).

Drašković B., Berjan S., Milić V., Govedarica B. i Radosavac A. (2021). Structure of agricultural land losses in Bosnia and Herzegovina, Agriculture and Forestry, Vol. 67 (1): pp. 91-101, DOI: 10.17707/AgricultForest.67.1.08.

Drašković B., Ponosov A., Zhernakova N., Gutalj M. i Miletić B. (2020a). Land cover types and changes in land use in Republic of Srpska (Bosnia and Herzegovina) over the period 2000-2018. Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, Vol. 70(1), pp. 81-88. https://doi.org/10.2298/IJGI2001081D.

Drašković B., Miletić B., Gutalj M. i Stjepanović S. (2020b). Climate changes and fires in Bosnia and Herzegovina, Proceedings of the XI International Scientific Agricultural Symposium “Agrosym 2020”, University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, pp 694-702. ISBN 978-99976-787-5-1, UDK 631(082)(0.034.2).

Drešković, N. i Mirić, R. (2017). Regionalna geografija Bosne i Hercegovine, Univerzitet u Sarajevu, Prirodno-matematički fakultet. str. 436.

Дукић Д. (1998). Климатологија, Географски факултет, Универзитет у Београду. стр. 378.

Гњато Р., Трбић Г., Маринковић Д., Гњато О. и Лојовић М. (2005). Република Српска – туристички потенцијали. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево. стр. 306.

Љешевић М. (2000). Животна средина – теорија и методологија истражи вања. Географски факултет, Универзитет у Београду. стр. 420.

FAO - The Food and Agriculture Organization (2015). Forest Sector in Bosnia and Herzegovina. Regional Office for Europe and Central Asia, http://www.fao.org/3/a-au015e.pdf (приступљено: 10. 01. 2021).

Hobohm, C., & Bruchmann, I. (2009). Endemische Gefäßpflanzen und ihre Habitate in Europa – Plädoyerfür den Schutz der Grasland-Ökosysteme. Berichte der Reinhold-Tüxen-Gesellschaft, 21, pp. 142–161.

Musa S. (2007). Geografija 4, Udžbenik za četvrti razred gimnazije, Sarajevo Publishing, Sarajevo. str. 225.

Otorepec S. (1991). Agrometeorologija, ,,Naučna knjiga’’ Beograd. 222 str.

Otorepec, S., Vukmirović, M. i Stanković, D. (1970). Proletnji mrazevi u Jugoslaviji s narocitim osvrtom na ugrozenost jabuke i breskve u fazi punog cvetanja

РХМЗ РС – Републички хидрометеоролошки завод РС. Подаци о температурама ваздуха и падавинама за 22 станице у периоду 1961-1990.

РЗС РС – Републички завод за статистику Републике Српске (2020). Ово је Република Српска 2020, Бањалука. https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/ovo_je_rs/2020/Ovo_Je_Republika_Srpska_2020_web.pdf (приступљено: 10. 09. 2021).

Rakićević T. (1981). Opšta fizička geografija, ,,Naučna knjiga’’ Beograd. 386.

Stjepanović S., Miletić B., Drašković B., Tunguz V. (2021). The impact of climate change on the growth of European beech at optimal altitudes in the Republic of Srpska, Topola/Poplar 2021, 207, 5-10. DOI: 10.5937/topola2101005S.

ДНИ БиХ (2013). Други национални извјештај Босне и Херцеговине у складу са Оквирном конвенцијом Уједињених нација. стр. 196.

УЗ РС – Урбанистички завод Републике Српске (2013). Измјене и допуне просторног плана Републике Српске до 2025. године. Нацрт. http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Documents/Nacrt%20 draft%2025%2011%202013.pdf.