ИСПИТИВАЊЕ СТАВОВА НАСТАВНИКА О ПРИМЈЕНИ И ЗНАЧАЈУ РЕФЛЕКИСВНЕ ПРАКСЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ
DOI:
https://doi.org/10.7251/NSK1801192MKljučne reči:
унапређење наставног рада, квалитетан наставник, рефлексивна праксаApstrakt
Предмет истраживања овог рада је теоријско и емпиријско истраживање карактеристика рефлексивне праксе наставника географије у средњим школама Републике Српске, примјена рефлексивне праксе у настави географије те утицај рефлексивне праксе на наставни процес. Рефлексивна пракса, усвојена као структура мишљења, доводи до тога да наставник наново увиди шта је потребно промијенити у властитој наставно-педагошкој пракси. Основна хипотеза заснива се на чињеници да је рефлексивна пракса веома значајна за рад наставника и има велики утицај на унапређење методичке праксе. Помоћна хипотеза заснива се на чињеници да су откривање и анализа карактеристика рефлексивне праксе предуслов за побољшавање квалитета наставног процеса. У истраживању смо примјенили технику анкетирања базирану на питањима о личним стaвовима наставника о примјени и значају рефлексивне праксе. Узорак је обухватио 40 наставника средњих школа на територији Републике Српске. Карактер теме, предмет, задаци и постављене хипотезе истраживања утицале су и на избор одговарајућих истраживачких метода прије свега дескриптивне и математичкостатистичке уз примјену Ликертове скале. Добијени резултати указују да постоји рефлексија у раду наставника географије, свјесни су да преиспитивање наставног рада и размишљање о њему утиче на унапређивање њихове наставне праксе, на промоцију васпитне установе у којој раде, а највише на ученике и унапређивање њихових постигнућа.
Reference
Буђевац, Н., Јошић, С., Радишић, Ј. и Бауцал, А. (2015). Наставник као рефлексивни практичар. Приручник за наставнике. Београд: Министарство просвјете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Pešić, M. (1998). Pedagogija u akciji. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
Радуловић, Л. (2011). Образовање наставника за рефлексивну праксу. Београд: Филозофски факултет у Београду.
Roeders, P. (2003): Interaktivna nastava. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju
Radulović, L. (2007): Istraživanje i razvijanje obrazovanja nastavnika za refleksivnu praksu – kritički prikaz jednog istraživanja kao grañenja obrazovnog programa. Pedagogija, br. 4., 597–610
Radulović, L., Rajović, V. (2008): Koncept pripravništva nastavnika u svetlu refleksivne prakse, Beograd: Andragoške studije, br.2, str. 315–331
Rayford, C, R. (2010), Reflective practice: The teacher in the mirror. Las Vegas: University of Nevada.
Радишић, Ј., Буђевац, Н., Јошић, С. и Бауцал, А. (2015), Наставник као рефлексивни практичар. Примјери добре праксе. Београд: Министарство просвјете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Рајичић, М. и Васовић, М. (1964). Географско проучавање локалне средине. Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
Schon, D. (1987), Educating The Reflective Practitioner, San Francisko, The JosseyBass Inc.
Сузић, Н. (2007). Педагогија за XXI вијек, Бања Лука: ТТ-центар.
Carr, W., & Kemmis, S. (2002). Becoming Critical, London: The Falemer Press
Sijaković, T. (2015) Mentorstvo u funkciji podsticanja refleksivne prakse nastavnika: doktorska disertacija, Novi Sad.