MARRIAGE IMPACT ON DEMOGRAPHIC SITUATION OF THE REPUBLIC OF SERBIAN

Rada Mandić; Aleksandra Popović

doi:10.7251/NSK1701253M

Authors

Rada Mandić Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини
Aleksandra Popović Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1701253M

Keywords:

marriage, depopulation, reproduction

Abstract

The demographic situation of the Republic of Serbian as well as in most of the Balkan countries is not satisfactory. We are witnessing the final phase of demographic transition characterized by a negative natural increase as a consequence of the slow socioeconomic development and tertiarization of society with a negative impact on the reproductive potential of the population. Marriage is still highly valued in our society, but with the character of all the delays in later years it carries a number of implications for the offspring and the movement of the total population in the country. This study aims to analyze the demographic situation in the Republic of Serbian, to find out how marriage as a life style affects how the birth of the Individual and global level. A survey was conducted among the young population of mature, how they see the current situation, what are the reasons for the realized or unrealized playback.

References

Blagojević, M. (1991). Žene izvan kruga: profesija i porodica. Beograd: ISI FF (Institut za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta)

Blagojević, M. (1997). Roditeljstvo i fertilitet: Srbija devedesetih. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, str 90-144

Bobic, M. (2007). Demografija i Sociologija: Veza ili sinteza? Beograd: Službeni Glasnik; str 140-145; 209-222,

Bobić, M (2003). Brak ili/i partnerstvo; demografsko-sociološka studija. Beograd: ISI FF i Čigoja Stampa, str 7-85.

Деџевић, М. (2004). Значај брачности за ниво фертилитета. Београд: Демографија, књига 1. Географски факултет Београд.

Маринковић, Д. и сар. (2008). Анализа демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској: пројекат научно истраживачког студија. Бања Лука, министарство за породицу, омладину и спорт Републике Српске.

Marinković, D. (2015). Demografska slika Republike Srpske na početku XXI vijeka. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Banja Luka: Knjiga XXXIV. Odjeljenje medicinskih nauka- knjiga 10, pp 15-34.

Marinković, D. (2012). Demografska politika u Republici Srpskoj - stvarnost i potrebe. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske.; Knjiga XXIII, odjeljenje društvenih nauka-knjiga 27, pp 934-948,

Nejašmić, I. (2012). Posljedice budućih demografskih promjena u Hrvatskoj. Zagreb: Acta Geographica. Croatica, vol. 38 (2010.–2011.), 1–14.

Malthus, T.R. (1798). An Essay on the Principle of Population. Chapter II, p 19 in Oxford World's Classics reprint

Pašalić, S., и sar. (2006). Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske. Bijeljina IP Mladost, 1-184.

Pašalić, S., и сар. (2015). Posljedica budućih demografskih kretanja u Republici Srpskoj. Бијељина: Novi Ekonimist, časopis za ekonomsku teoriju i praksu, Fakultet poslovne ekonomije.

Парант А. Становништво и популациона политика: Француски модел. Београд Становништво 1, демографска политика и развој. 2008.1р. 7-39

Рашевић М. (2008). Феномен недовољног рађања и образовни систем. Београд: Зборник Института за педагошка истраживања.. Вол. 40, 1: 192-206.

Рашевић М. (1999). Планирање породице као стил живота. Београд: Центар за демографска истраживања, Институт друштвених наука. Статистички билтен- Становништво: 10, 14 и 19. Завод за статистику Републике Српске.

Werhemair- Baletić A. (2005). Polazišta za populacijsku pronatalističku politiku u Hrvatskoj. Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u Rijeci. Časopis za ekonomsku teoriju i praksu..vol.32, no 2: 217-23