ОДНОС НАСТАВНИКА И УЧЕНИКА У КОМУНИКАТИВНОМ ПРИСТУПУ У НАСТАВИ СТРАНОГ ЈЕЗИКА

Apstrakt

Рад се бави односом наставника и ученика у комуникативним приступу у настави страног језика. Крајем деветнаестог века друштвени развој и потреба за сврсисходним знањима учинила је граматичко-преводилачку методу застарелом, развијалe су се друге нове методе и приступи, а идеја о значају учења и равноправности језика доживела је свој врхунац управо данас у време економског, политичког, културног и образовног уједињења Европе. Из овакве политичке потребе произашле су практичне потребе у коришћењу страних језика и висок ниво комуникативне компетенције.

Савремени приступ настави је приступ који наставнике и ученике види као учеснике у комуникативном процесу у оквиру различитих друштвених ситуација у којима они обављају одређене задатке. Управо је то принцип на коме се заснива комуникативни приступ у настави страних језика.

Улоге наставника и ученика се у овом приступу значајно мењају у односу на раније традиционалне приступе. Наставник више не предаје језик, већ организује наставу и учествује у процесу учења страног језика. Он мора да разуме природу комуникације и учења уопште, а нарочито учења страних језика. Такође је од суштинског значаја да наставник поседује вештине да би применио своје знање и искуство у разреду и висок ниво знања језика, да има критички, флексибилан, и експерименталан приступ подучавању. Због повећане одговорности коју имају самим учествовањем у процесу комуникације, и ученици постају самоуверенији и спремнији да користе језик уопште.