УТИЦАЈ ПРИМЈЕНЕ НОВИХ МОДЕЛА ОБРАДЕ ИСТОРИЈСКИХ САДРЖАЈА НА УСПЈЕХ УЧЕНИКА У НАСТАВИ ПОЗНАВАЊА ДРУШТВА
DOI:
https://doi.org/10.7251/НСК1311174ПKljučne reči:
настава, историјски садржаји, иновативни моделиApstrakt
Историјски садржаји програма Познавањa друштва веома су специфични и за ученике тешки и апстрактни. Да би их ученици успјешно усвaјaли, потребно је овладати основним историјским појмовима који се формирају у сложеним процесима логичког мишљења, док су когнитивне способности ученика у нижим разредима основне школе још увијек већим дијелом ослоњенe на емпирију. Због тога је потребно уважити специфичности историјских садржаја и иновацијама у дидактичко-методичком обликовању наставе превазићи потешкоће изражене у поимању времена, разумијевању историјских датума и усвајању основних историјских појмова. У раду су приказани резултати експерименталног истраживања у коме је испитиван утицај примјене нових модела у обради наставне теме Прошлост, у V разреду. Циљ је утврђивање ефеката наставе моделоване на проблемско-истраживачком приступу, структурисању садржаја у визуелној форми, интеграцији практичних активности и методи игре, у односу на традиционалну наставу. Испитивање утицаја ових наставних модела на успjешност у усвајању градива о далекој прошлости извршено је примjеном експерименталне методе, на узорку од 228 ученика. Истраживање је спроведено у основним школама „Свети Сава“ Зворник и „Десанка Максимовић“ Челопек. Резултати показују да модели у поређењу са класичном наставом омогућују већи успjех ученика у знању о далекој прошлости, што указује на њихову ефикасност у обради историјских садржаја.
Reference
Благданић, С. (2008). Образовни потенцијал историјских садржаја у настави природе и друштва. Педагогија, бр. 1, стр.75-84.
Де Зан, И. (2001). Методика наставе природе и друштва. Загреб: Школска књига.
Ђукић,М. (2003). Дидактичке иновације као изазов и избор. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.
Живковић, Љ.,Танасковић, Т. и Драгичевић, М. (2011). Специфичности методског поступка у обради регионално-географских тема у настави географије. Глобус бр.36, Српско географско друштво, стр. 159 – 174.
Кољанин, Д. (2008): Историја као научна дисциплина и школски предмет, у: Историја-кључни појмови за крај обавезног образовања: приручник за наставнике. Ур.Ђуровић, А., Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, стр. 77 – 84.
Лазаревић, Д. (1999). Од спонтаних ка научним појмовима. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пашалић, С. (2011). Методички приручник за наставу познавања друштва. Источно Сарајево:Завод за уџбенике и наставна средства.
Петрић, Б. (2005). Настава историје у транзицији, Мисао, бр.24,стр. 28 – 32.
Пешикан, А. (1996). Треба ли деци историја-психолошки проблеми учења/наставе историје у основној школи. Београд: Завод за издавање уџбеника.
Пешикан, А. (2003). Настава и развој друштвених појмова код деце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Трбојевић, А. (2009). Специфичности обраде историјских садржаја у настави природе и друштва, Норма , vol. 14, бr. 1,стр. 89 – 102, Универзитет У новом Саду, Учитељски факултет Сомбор.
Шефер, Ј.и Шевкушић, С. (2007). Мислити у времену и простору: предлози за измене у програму предмета познавање друштва. Настава и васпитање, бр. 4/2007, стр. 361 – 372.
Шимуновић-Бешлин, Б. (2001). Како се пише историја. Нови Сад: Плaтонеум.