КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ БИЉАКА И ЊИХОВОГ ОКРУЖЕЊА-МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Autori

  • Миленко Ћурчић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет Бијељина
  • Слађана Петронић Универзитет у Источном Сарајеву Пољопривредни факултет Источно Сарајево
  • Нина Јањић Универзитет у Бањој Луци Природно-математичи факултет Бања Лука

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1701007C

Ključne reči:

комуникација, биљка, окружење, реакција, информација, предатор

Apstrakt

Комуникација је нешто што је сасвим уобичајено у нашем окружењу. Комуникације су вербалне, писане, медијске... Да ли тако комуницирају биљке између себе, или пак са човјеком? Да ли оне говоре, мисле, осјећају? Сасвим потврдно можемо рећи да. Биљке својим излучевинама кроз низ биохемијских реакција могу дјеловати на друге биљке инхибиторно или стимулативно, или речено биолошким језиком-алелопатски. Алелохемикалије се ослобађају евапорацијом из надземних дијелова биљке (листови, стабло, кора, цвјетови, плод), а ексудацијом из коријена и ризома.

Колико су биљке данас предмет бројних истраживања говори и податак да имамо посебну науку која се бави реакцијама биљака на различите подражаје из њиховог окружења, а везане су за њихове емоције, њихове реакције на потенцијалне непријатеље који могу угрозити њихов интегритет, односно њихов живот. То је биљна неурофизиологија. Да ли је она пандам неурофизиологији у људском роду? У извјесном смислу да. То смо показали видео записом на неколико примјера. Биљке користе софистицирану хемијску комуникацију за пренос информација. Оне могу јаком хемијском поруком упозорити сусједе када им се приближе предатори. Биљке реагују на активности човјека којима се нарушава њихов интегритет. Биљке и музицирају, осјећају музику и бригу човјека за њихов живот.

Reference

Aldrich, R.J., Kremer, R.J. (1997). Principles in Weed Management. Second Edition. Iowa: State Univеrsity, Press/ Ames.

Blum, U. (2011). Plant-Plant Allelopathic Interactions. London-New York: Springer.

Li, Z. H., Wang, Q., Ruan, X., Pan, C. D., Jiang, D. A. (2010). Phenolics and plant allelopathy. Molecules, 15, 8933-8952.

Kazinezi, G., Beres, I., Horvat, A. P. (2004). Sunflower (Helianthus annus ) as recipient species in allelopathic research. Herbologia, 5 (2), 1-9.

Niemeyer, H. M., Perez, F. J. (1995). Potential of hydroxamic acids in the control of cereal pests, diseases and weeds. Allelopathy. Organisms, Processes and Applications, ACS Symposium Series 582. In: Inderjit, K. M., Dakshini, M., Einhellig, F. A. Eds. (pp. 260-270). Washington: American Chemical Society.

Weir T. L., Park, S. W., Vivanco, J. M. (2004): Biochemical and physiological mechanisms mediated by allelochemicals. Current Opinion in Plant Biology, 7, 472-479.

https://matrixworldhr.com.tajni život biljaka.

https://www.newphytologist.org.

##submission.downloads##

Objavljeno

2017-06-30

Broj časopisa

Sekcija

Articles