СОЦИЈАЛНО ПОНАШАЊЕ И ШКОЛСКИ УСПЈЕХ УЧЕНИКА СА ИНТЕЛЕКТУАЛНОМ ОМЕТЕНОШЋУ

Autori

  • Andrijana Bakoč Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
  • Olivera Kalajdžić Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
  • Ivana Zečević Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча
  • Bojana Mastilo Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1801115B

Ključne reči:

социјално понашање, ученици, школски успјех

Apstrakt

Добра социјална прилагођеност је предиктор добре друштвене афирмације, док социјално неприхватљиво понашање може имати утицај на академски, емоционални и бихејвиорални развој дјетета. Циљ овог истраживања је испитивање разлике у социјалном понашању ученика, које посматрамо кроз социјалну компетенцију и антисоцијално понашање, у односу на школски успјех. Узорак је чинило 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (у даљем тексту ЛИО), као екперименталне групе, и 50 ученика типичног развоја (у даљем тексту ТР) као контролне групе. У узорак су укључени ученици од 2. до 5. разреда. У циљу добијања потпуног увида у социјално понашање ученика коришћена је Скала социјалног понашања у школи SSBS-2 (School Social Behavior Scale, Second Edition, Merrell, 2002). Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика у развијености социјалне компетенције у односу на школски успјех, како ученика са ЛИО (p = 0,005), тако и ученика ТР (p = 0,000). С друге стране, школски успјех није условио разлике у испољавању антисоцијалног понашања ученика са ЛИО (p = 0,540), док је разлика уочена код ученика ТР (p = 0,001). Добијени резултати потврђују теоријско становиште о важности социјалне компетенције у цјелокупном функционисању особе, укључујући постизање позитивних академских исхода.

Reference

Ајдуковић, М., Ручевић, С. и Шинцек, Д. (2008.), Истраживање распрострањености ризичног и делинквентног понашања дјеце и младих у урбаним срединама – додатни потицај за циљану превенцију. Дијете и друштво, 10 (1/2): 27–47.

Baker, B. L., McIntyre, L. L., Blacher, J., Crnic, K., Edelbrock, C., & Low, C. (2003). Pre‐school chldren with and without developmental delay: behaviour problems and parenting stress over time. Journal of Intellectual Disability Research, 47(4‐ 5), 217-230.

Буљубашић Кузмановић, В., & Ботић, Т. (2012). Однос школског успјеха и социјалних вјештина код ученика основне школе. Живот и школа: часопис за теорију и праксу одгоја и образовања, 58(27), 38–53.

DeMatteo, D., Marczyk, G. (2005.), Risk factors, protective factors, and the prevention of antisocial behavior among juveniles. U: K. Heilbrun, N. E. S. Goldstein & R. E. Redding (ur.), Juvenile delinquency: Prevention, assessment, and intervention. New York: Oxford University Press, 19–44.

Дучић, Б., Каљача, С. (2015). The relationship between the level of adoption of social skills and academic success of students with mild and moderate intellectual disability. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 14(3), 285–302.

Грбовић, А. (2011). Социјалне вештине дее са оштећењем вида у различитим образовним окружењима. Докторска дисертација. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Универзитет у Београду.

Gresham, F. M. (1986). Conceptual and definitional issues in the assessment of children's social skills: Implications for classifications and training. Journal of Clinical Child Psychology, 15(1), 3–15.

Илић, С. (2012). Подстицање просоцијалног понашања адолесцената. Мастер рад: Ниш: Филозофски факултет.

Junttila, N., Voeten, M., Kaukiainen, A., & Vauras, M. (2006). Multisource assessment of children's social competence. Educational and psychological measurement, 66(5), 874–895.

Каљача, С. (2008). Умерена интелектуална ометеност. Београд: Универзитет у Београду – Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Каљача, С. Дучић, Б. (2016). The relationship between self-regulation skills and academic success in students with mild and moderate intellectual disabilities. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 15(1), 23–42.

Каљача, С., Дапчевић, Д. (2011). Социјална компетенција ученика са умереном интелектуалном ометеношћу. Београдска дефектолошка школа, 17 (3), 537–547.

Каљача, С., Дучић, Б. (2011). Социјална компетенција ученика са лаком интелектуалном ометеношћу у школском окружењу. У: Н. Глумбић, В. Вучинић (Ур.). Специјална едукација и рехабилитација данас (стр. 236– 242). Београд: Универзитет у Београду, факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Кранжелић Тавра, В. (2002). Ризични и заштитни чимбеници у школском окружењу као темељи успјешније превенције поремећаја у понашању дјеце и младих. Хрватска ревија за рехабилитацијска истраживања, 38(1), 12.

Landsheer, H. A., Maassen, G. H., Bisschop, P., & Adema, L. (1998). Can higher grades result in fewer friends? A reexamination of the relation between academic and social competence. Adolescence, 33(129), 185.

Maguin, E. i Loeber, R. (1996.), Academic Performance and Delinquency. Crime and Justice, 20: 145–264.

Malecki, C. K., & Elliot, S. N. (2002). Children's social behaviors as predictors of academic achievement: A longitudinal analysis. School Psychology Quarterly, 17(1), 1–13

Маретић, Е., Синдик, Ј. (2013). Агресивно понашање, заштитни чимбеници и школско постигнуће ученика изван и унутар сустава институционалне скрби. Специјална едукација и рехабилитација, 12(1).

McFall, R. (1982). A review and reformulation of the Concept of Social Skills. Behavior Assessment, 4(1), 1–33.

Merrell, K.W.(2002). School Social Behavior Scales: User’s Quide. Eugene, OR: Assessment- Intervention Resource.

Микас, Д. (2012). Утјецај емоционалних и понашајних проблема на школски успјех ученика. Педагогијска истраживања, 9(1/2), 83–99.

Петровић, Ј. (2006). Перцепција квалитета социјалних односа у адолесценцији. Теме, 2, 291–305.

Шакић, В., Франц, Р. и Млачић, Б. (2002.), Самоисказана склоност адолесцената антисоцијалним девијацијама. Друштвена истраживања, 11 (2–3): 265– 289.

Welsh, M., Parke, R. D., Widaman, K., & O'Neil, R. (2001). Linkages between children's social and academic competence: A longitudinal analysis. Journal of school psychology, 39 (6), 463–482.

Wentzel, K. R., & Asher, S. R. (1995). The academic lives of neglected, rejected, popular, and controversial children. Child development, 66 (3), 754–763.

Zettergren, P. (2003). School adjustment in adolescence for previously rejected, average and popular children. British Journal of Educational Psychology, 73(2), 207– 221.

Жунић-Павловић, В., Ковачевић-Лепојевић, М., Павловић, М. (2009). Процјена социјалног функционисања ученика у школској средини. Настава и васпитање, 58 (3), 399–420

Спасеновић, В. (2004). Просоцијално понашање и школско постигнуће. Зборник института за педагошка истраживања, 36, 131–150.

##submission.downloads##

Objavljeno

2018-06-30

Broj časopisa

Sekcija

Articles