ATTITUDES OF CLASS TEACHERS TOWARDS INTERACTIVE TEACHING

Slađana Vilotić

doi:10.7251/NSK1801098V

Autori

Slađana Vilotić Републички педагошки завод Републике Српске, ПK Фоча

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1801098V

Ključne reči:

интерактивна настава, квалитет рада ученика, функционална знања ученика, улога и компетенције наставника, ставови наставника разредне наставе према интерактивној настави

Apstrakt

С обзиром да је у основној школи Републике Српске законским и подзаконским актима загарантовано право на школовање све дјеце без обзира на њихове интелектуалне и друге карактеристике и способности, а на основу дугогодишње сарадње сa наставницима разредне наставе, утврђен је проблем у реализацији ефикaсног наставног процеса који свим ученицима омогућава квалитетан рад и усвајање функционалних знања без обзира на њихове индивидуалне способности и могућности. Проблем је већи нарочито ако се узму у обзир резултати лонгитудиналне анализе уписа дјеце у први разред основне школе, на основу којих сaм дошлa до показатеља о порасту броја дјеце са различитим сметњама у развоју која похађају редовну наставу. У складу са наведеним намеће се суштинско питање, Како организовати и реализовати наставу, која ће омогућити квалитетан рад ученика млађег школског узраста? Могући одговор је креирање интерактивног васпитно-образовног процеса који захтијева потпуно другчији начин мишљења и дјеловања, тј. нове улоге наставника, стварање повољне социоемоционалне климе у одјељењу за квалитетан рад ученика, при чему је нагласак на активности ученика, као и међусобној интеракцији, како би сваки ученик имао прилику да учи и напредује у границама својих способности и могућности. Дакле, чињеница да сам се у току дванаестогодишњег увида у рад наставника разредне наставе сусрела са многобројним проблемима и дилемама у раду наставника, навела ме је да циљ овога рада посветим анализирању ставова наставника према интерактивној настави и њихове мотивације за примјену различитих модела интерактивне наставе у свакодневној васпитно-образовној пракси у циљу утицаја на квалитет рада ученика

Reference

Бујановић, Ј., Јелушић, И., Раић, Н. и Живковић, М. (2006). Квалитет школе. У зборнику Основе демократског школског менаџмента, 234–258. Сарајево: CES Programme Finnish Co-operation in the Education Sector of Bosnia i Herzegovina.

Бранковић, Д. (2005). Активно-интерактивно учење - „шминка” или суштинске промјене у образовању (тезе). Усавршавањем наставника до активног учења ученика (43–48). Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод.

Вилотић, С. (2005). Ставови наставника - учитеља, васпитача и родитеља о инклузивном образовању. Необјављен дипломски рад, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.

Вилотић, С. (2012). Ставови учитеља и наставика према дидактичкометодичком приступу у инклузивном наставном процесу. Необјављен магистарски рад, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.

Вилотић, С. (2014). Улога и компетенције наставника у инклузивном наставном процесу. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава вол. IX (1), Година IX, 76–89.

Вилотић, С. 2017. Интерактивнa наставa и квалитет рада ученика млађег школског узраста. Учење и настава бр. 3/2017, 457–472.

Дрштво уједињених грађанских акција (Дуга). (2001). Приручник за инклузивну наставу. Сарајево: Аутор.

Ђаковић, П. (2005). Улога наставника у стварању повољне климе у разреду. Усавршавањем наставника до активног учења ученика. Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод, 86–102.

Ђевић, Р. (2009). Спремност наставника основне школе да прихвате ученике са тешкоћама у развоју. Зборник Института за педагошка истраживања бр. 2, 367–382. Преузето 3. 4. 2010, са сајта http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2009/0579-64310902367D.pdf

Eidsvåga, I. (2007). Дијете, наставник, школа. Идеје за инспирацију и дјеловање. Сарајево: Хелсиншки комитет за људска права БиХ.

Župljanin, M. (2017). Kompetencije nastavnika. Учење и настава бр. 3/ 2017, 447– 456.

Ivanek, P. (2016). Stručno usavršavanje nastavnika i obrazovno-vaspitna postignuća učenika srednje škole. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet. Preuzeto 28. 12. 2017, sa sajta https://www.google.ba/search?dcr=0&biw=1366&bih=637&ei=iUtCWsbMqiE6ASM3YbIDw&q=PERICA+IVANEK+stru%C4%8Dno+usavr%C5%A1avanje+nastavnika+i+obrazovno-vaspitna+postignu%C4%87a&oq

Илић, М. (2009). Инклузивна настава. Источно Сарајево: Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву.

Илић, М. (2011). Планирање, остваривање и евалуација темељних квалитета рада ученика у ефиксаној разредној настави. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава бр VIII. Преузето 3. 4. 2016, са сајта http://www.pfb.unssa.rs.ba/Casopis/Broj%208/MileIlic.pdf

Каранац, Р., Папић, М. Ж., и Јашић, С. (2010). Професионални развој наставника у функцији унапређења квалитета образовно-васпитног процеса. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава бр. 7. Година V, 88–97.

Крнета, Д. (2005). Комуникацијска компетентност као циљ образовања и претпоставка интерактивног учења. Усавршавањем наставника до активног учења ученика. Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод, 49–69.

Крнета, Д. (2006). Интерактивно учење и настава. Бања Лука: ФПДН.

Miller, B. (2001). Како остварити успјешан контакт са ученицима. Приручник за наставнике. Сарајево.

Попадић, Р. (н. д.). Инклузивна настава - појам и суштина. У зборник радова У сусрет интеграцијама. Филозофски факултет Источно Сарајево. Преузето 15. 1. 2011, са сајта http://www.filozof.org/pdf%20format/psihologija/rade%20popadic.pdf

Родић, Р. (2001). Изабрани радови. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине и Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Станковић, Т. (2001). Утицај групе на развој емоционалне и социјалне компетенције. Интерактивно учење III. (183–221). Бања Лука: Удружење наставника – ТТЦ.

Станојловић, С. (2014). Мултимедијална настава и учење. Лакташи: Графомарк д.о.о.

Сузић, Н., Стојаковић, П., Илић, М., Бранковић, Д., Милијевић, С., Крнета, Д. и сарадници (1999). Интерактивно учење. Бања Лука: Министарство просвјете Републике Српске и УНИЦЕФ Канцеларија у Бања Луци.

Сузић, Н. (2002). Ефикасност интерактивног учења у настави: експериментална провјера. Образовна технологија бр. 2/2002, 13–45.

Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: TT-Центар.

Тасић, Л. (2010). Интерактивна настава – обрада теме „У својој смеђој коси јесен носи”. Образовна технологија бр. 2/2010, 247–266.

Трипковић, М. С. (2006). Дидактичко-методичка обученост наставника за извођење индивидуализоване наставе. У зборнику Iндивидуализација и инклузија у образовању (стр. 207-212). Сарајево: CES Programme Finnish Co-operation in the Education Sector of Bosnia i Herzegovina.

Хрњица, С. (1997). Дијете са развојним сметњама у основној школи: дијете са посебним потребама. Београд: Учитељски факултет.

Центар за евалуацију, тестирање и истраживање (ЦЕТI) (2006). Ослонци и баријере за инклузивно образовање у Србији. Истраживачки пројекат. Београд: Аутор. Преузето 15. 5. 2016. године са сајта http://www.erisee.org/downloads/2012/libraries/rs/rr/Pillars%20and%20Obstructions%20of%20Inclusive%20Education%20in%20Serbia.pdf