OPINIONS OF TEACHERS AND PRE-SERVICE TEACHERS ABOUT MULTIMEDIA TEACHING IN ELEMENTARY EDUCATION

Ивана Швагељ; Томислав Тополовчан

doi:10.7251/НСК1311360С

Autori

Ивана Швагељ Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу
Томислав Тополовчан Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу

DOI:

https://doi.org/10.7251/НСК1311360С

Ključne reči:

мултимедијска настава, традиционална настава, учитељи, будући учитељи, нови медији, основно образовање, настава усмјерена на ученика

Apstrakt

Дјеца данас живе у мултимедијском окружењу, те долазе у школу с већ развијеним вјештинама кориштења нових медија у таквом окружењу. С друге стране, већина наставе је још увијек организирана према традиционалним начелима гдје превладава настава усмјерена на учитеља. Данашњи ученици из таквог мултимедијског окружења захтијевају другачију наставу која је њима занимљива и усмјерена на ученика, а кључну улогу у организирању такве наставе има учитељ. У контексту тога проведено је истраживање. Циљ истраживања је био испитати мишљења учитеља у пракси и будућих учитеља (студената) о мултимедијској и традиционалној настави. Узорак (N = 145) се састојао од 82 учитеља у основним школама и 63 студента пете студијске године Учитељског факултета Свеучилишта у Загребу, Одсјека у Чаковцу. За потребе истраживања конструиран је упитник Ликертовог типа од пет ступњева: за мишљење о мултимедијској настави од шест манифестних тврдњи, те мишљење о традиционалној настави од четири манифесне тврдње. Испитаници су испуњавали упитник методом папир-оловка током мјесеца ожујка 2012. године. Анализом резултата показало се да су испитаници (на разини цијелог узорка) с позитивнијим мишљењем о традиционалној настави склонији негативнијем мишљењу о мултимедијској настави, надаље показало се да учитељи позитивније мисле о традиционалној настави од студената. С друге стране, студенти имају позитивније мишљење о мултимедијској настави од учитеља у пракси. Показало се да учитељи и разредне и предметне наставе имају једнако неутрално мишљење о традиционалној настави, док учитељи предметне наставе позитивније мисле о мултимедијској настави од учитеља разредне наставе. Иако је видљиво да будући учитељи позитивније мисле о мултимедијској настави, кључно за организацију такве наставе је да их се у иницијалном образовању оспособљава за њу, односно цјеложивотно учење у даљњој пракси.

Reference

Akkoyunlu, B. i Soylu, M. Y. (2008). A Student's Perceptions in a Blended Learning Environment Based on Different Learning Styles. Educational Technology & Society, 11 (1), 183-193.

Babić, N. (2007). Konstruktivizam i pedagogija. Pedagogijska istraživanja, 4 (2). 217-229.

Botkin, J. W, Elmandjra, M. & Malitza, M. (1998). No Limits to Learning – Bridging the Human Gap. Oxford: Pergamon Press Ltd.

Cohen, L, Manion, L. i Morrison, K. (2007). Metode istraživanja u obrazovanju. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Dogan, S. (2010). Perceptions of teachers about the use of educational technologies in the process of instruction. Odgojne znanosti, 12 (2). (297-309).

Matijević, M. (1999). Multimedij i internet – novi izazovi didaktici medija. U P. Biljanović (Ur.). MIPRO '99 22nd International Convention (str. 159-162). Opatija: MIPRO.

Matijević, M. (2000). Hipermedijska obrazovna tehnologija u osnovnoj školi. U V. Rosić (Ur.). Nastavnik i suvremena obrazovna tehnologija (33-40). Rijeka: Filozofski fakultet u Rijeci.

Matijević, M. (2004). Udžbenik u novom medijskom okruženju. U: S. Halačev (Ur.). Udžbenik i virtualno okruženje (73-82). Zagreb: Školska knjiga.

Matijević, M. (2008). Multimedia didactics for a knowledge society. Pedagogy and the knowledge society: collected papers of 2nd Scientific Research Symposium Pedagogy and the Knowledge Society (231-240). Zagreb: Učiteljski fakultet.

Matijević, M. i Radovanović D. (2011). Nastava usmjerena na učenika. Zagreb: Školske novine.

Matijević, M. (2012). The new learning environment and learner needs this century. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 46, 3290-3295.

Milas, G. (2005). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenim znanostima. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Pachler, N., Bachmair, B. i Cook, J. (2010). Mobile Learning – Structures, Agency, Practices. New York: Springer.

Palekčić, M. (2002). Konstruktivizam – nova paradigma u pedagogiji? Napredak, 143(4). (404-413).

Pallant, J. (2009). SPSS: priručnik za preživljavanje. Novi Sad: Artprint.

Petz, B. (2007). Osnovne statističke metode za nematematičare. Jastrebarsko: Naklada Slap.

Ploj Virtič, M. i Pšunder, M. (2009). The computer as a modern form of communication in the educational process from the teachers' point of view. Informatologia, 42 (1). (10- 17).

Rodek, S. (2011). Novi mediji i nova kultura učenja. Napredak, 152 (1). (9-28).

Şimşek, N., Alpeer, A. i Balta, Ö. Ç. (2007). Perceptions of Preservice Teachers about Web Based Learning. World Academy of Science, Engineering and Technology 29. (39- 42).

Šoljan, N. N. (2012). Različite pedagoške kulture – različite pedagogije: kontrastivni diskurs o globalnim pedagoškim kulturama i i pedagogijama u nastajanju. U: N. Rvatić i A. Klapan (Ur.). Pedagogija i kultura (32-47). Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo.

UNESCO (2002). Information and communication technologies in teacher education. Paris.

UNESCO (2005). Information and communication technologies in schools: a handbook for teachers or how ICT can create new, open learning environments. Paris.

Uzun, A. i Senturk, A. (2010). Blending Makes Difference: Comparison of Blended and Traditional Instruction on Student's Preformance and Attitudes in Computer Literacy. Contemporary Educational Technology, 1 (3). (196-207).

Weber, J. M. i Lennon, R. (2007). Multi-Course Comparison of Traditional versus Webbased Course Delivery Systems. The Journal of Educators Online 4 (2). (1-19). Preuzeto iz Mrežnoga odredišta:http://www.thejeo.com/Volume4Number2/Weber%20Final.pdf (18. 10. 2012.).