MARRIAGE IMPACT ON DEMOGRAPHIC SITUATION OF THE REPUBLIC OF SERBIAN

Рада Mандић; Александра Поповић

doi:10.7251/NSK1701253M

Autori

Рада Mандић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини
Александра Поповић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1701253M

Ključne reči:

брак, депопулација, репродукција

Apstrakt

Демографско стање Републике Српске као и код већине балканских земаља није на завидном нивоу. Свједоци смо завршне фазе демографске транзиције коју одликује негативан природни прираштај као посљедица спорог социо-економског развоја и терцијаризације друштва са негативним утицајем на репродуктивни потенцијал становништва. Брак се још увијек високо вреднује у нашем друштву, али с карактером одлагања у све каснијим годинама што са собом носи низ импликација за потомство и кретање укупне популације у држави. Ово истраживање има за циљ анализу демографске ситуације у Републици Српској, да открије како брак као стил живота утиче на рађање како на индувидуалном тако и на глобалном нивоу. Спроведено је анкетно истраживање међу младом зрелом популацијом, како виде садашње стање, који су разлози за остварену или неостварену репродукцију.

Reference

Blagojević, M. (1991). Žene izvan kruga: profesija i porodica. Beograd: ISI FF (Institut za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta)

Blagojević, M. (1997). Roditeljstvo i fertilitet: Srbija devedesetih. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, str 90-144

Bobic, M. (2007). Demografija i Sociologija: Veza ili sinteza? Beograd: Službeni Glasnik; str 140-145; 209-222,

Bobić, M (2003). Brak ili/i partnerstvo; demografsko-sociološka studija. Beograd: ISI FF i Čigoja Stampa, str 7-85.

Деџевић, М. (2004). Значај брачности за ниво фертилитета. Београд: Демографија, књига 1. Географски факултет Београд.

Маринковић, Д. и сар. (2008). Анализа демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској: пројекат научно истраживачког студија. Бања Лука, министарство за породицу, омладину и спорт Републике Српске.

Marinković, D. (2015). Demografska slika Republike Srpske na početku XXI vijeka. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Banja Luka: Knjiga XXXIV. Odjeljenje medicinskih nauka- knjiga 10, pp 15-34.

Marinković, D. (2012). Demografska politika u Republici Srpskoj - stvarnost i potrebe. Banja Luka: Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske.; Knjiga XXIII, odjeljenje društvenih nauka-knjiga 27, pp 934-948,

Nejašmić, I. (2012). Posljedice budućih demografskih promjena u Hrvatskoj. Zagreb: Acta Geographica. Croatica, vol. 38 (2010.–2011.), 1–14.

Malthus, T.R. (1798). An Essay on the Principle of Population. Chapter II, p 19 in Oxford World's Classics reprint

Pašalić, S., и sar. (2006). Demografski razvoj i populaciona politika Republike Srpske. Bijeljina IP Mladost, 1-184.

Pašalić, S., и сар. (2015). Posljedica budućih demografskih kretanja u Republici Srpskoj. Бијељина: Novi Ekonimist, časopis za ekonomsku teoriju i praksu, Fakultet poslovne ekonomije.

Парант А. Становништво и популациона политика: Француски модел. Београд Становништво 1, демографска политика и развој. 2008.1р. 7-39

Рашевић М. (2008). Феномен недовољног рађања и образовни систем. Београд: Зборник Института за педагошка истраживања.. Вол. 40, 1: 192-206.

Рашевић М. (1999). Планирање породице као стил живота. Београд: Центар за демографска истраживања, Институт друштвених наука. Статистички билтен- Становништво: 10, 14 и 19. Завод за статистику Републике Српске.

Werhemair- Baletić A. (2005). Polazišta za populacijsku pronatalističku politiku u Hrvatskoj. Zbornik radova Ekonomskog fakulteta u Rijeci. Časopis za ekonomsku teoriju i praksu..vol.32, no 2: 217-23