ATTITUDES OF CLASS TEACHERS TOWARDS INTERACTIVE TEACHING

Slađana Vilotić

doi:10.7251/NSK1801098V

Authors

Slađana Vilotić Републички педагошки завод Републике Српске, ПK Фоча

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1801098V

Keywords:

interactive teaching, student work quality, functional knowledge of students, role and competence of teachers, attitudes of teachers of classroom teaching to interactive teaching

Abstract

Considering that in the elementary school of the Republic of Srpska, the right to education for all children, regardless of their intellectual and other characteristics and abilities, is ensured by law, and on the basis of long-term cooperation with class teachers, the problem has been identified in the realization of an effective teaching process, which enables quality work and adoption of functional knowledge to all students, regardless of their individual abilities and possibilities.The problem is particularly high considering the results of the longitudinal analysis of the enrollment of children in the first grade of the primary school, based on which we have come up with indications of an increase in the number of children with various disabilities who attend regular classes. In line with the above, the fundamental question, How to organize and implement the teaching, which will enable quality work of pupils of the younger school age appeared?A possible answer is to create an interactive educational process that requires a completely different way of thinking and acting, i.e. the new role of teachers, the creation of a favorable socio-emotional climate in the department for quality work of students, with an emphasis on students' activities as well as interaction among students so that each student has the opportunity to learn and advance within the limits of his abilities and possibilities.Therefore, the fact that during ten years of insight into the work of teachers of class teaching I met many problems and dilemmas in the work of teachers, I decided that the aim of this paper is to analyz the attitudes of teachers towards interactive teaching and their motivation for applying different models of interactive teaching in everyday educational practice in order to influence the quality of students' work.

References

Бујановић, Ј., Јелушић, И., Раић, Н. и Живковић, М. (2006). Квалитет школе. У зборнику Основе демократског школског менаџмента, 234–258. Сарајево: CES Programme Finnish Co-operation in the Education Sector of Bosnia i Herzegovina.

Бранковић, Д. (2005). Активно-интерактивно учење - „шминка” или суштинске промјене у образовању (тезе). Усавршавањем наставника до активног учења ученика (43–48). Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод.

Вилотић, С. (2005). Ставови наставника - учитеља, васпитача и родитеља о инклузивном образовању. Необјављен дипломски рад, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.

Вилотић, С. (2012). Ставови учитеља и наставика према дидактичкометодичком приступу у инклузивном наставном процесу. Необјављен магистарски рад, Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.

Вилотић, С. (2014). Улога и компетенције наставника у инклузивном наставном процесу. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава вол. IX (1), Година IX, 76–89.

Вилотић, С. 2017. Интерактивнa наставa и квалитет рада ученика млађег школског узраста. Учење и настава бр. 3/2017, 457–472.

Дрштво уједињених грађанских акција (Дуга). (2001). Приручник за инклузивну наставу. Сарајево: Аутор.

Ђаковић, П. (2005). Улога наставника у стварању повољне климе у разреду. Усавршавањем наставника до активног учења ученика. Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод, 86–102.

Ђевић, Р. (2009). Спремност наставника основне школе да прихвате ученике са тешкоћама у развоју. Зборник Института за педагошка истраживања бр. 2, 367–382. Преузето 3. 4. 2010, са сајта http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0579-6431/2009/0579-64310902367D.pdf

Eidsvåga, I. (2007). Дијете, наставник, школа. Идеје за инспирацију и дјеловање. Сарајево: Хелсиншки комитет за људска права БиХ.

Župljanin, M. (2017). Kompetencije nastavnika. Учење и настава бр. 3/ 2017, 447– 456.

Ivanek, P. (2016). Stručno usavršavanje nastavnika i obrazovno-vaspitna postignuća učenika srednje škole. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet. Preuzeto 28. 12. 2017, sa sajta https://www.google.ba/search?dcr=0&biw=1366&bih=637&ei=iUtCWsbMqiE6ASM3YbIDw&q=PERICA+IVANEK+stru%C4%8Dno+usavr%C5%A1avanje+nastavnika+i+obrazovno-vaspitna+postignu%C4%87a&oq

Илић, М. (2009). Инклузивна настава. Источно Сарајево: Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву.

Илић, М. (2011). Планирање, остваривање и евалуација темељних квалитета рада ученика у ефиксаној разредној настави. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава бр VIII. Преузето 3. 4. 2016, са сајта http://www.pfb.unssa.rs.ba/Casopis/Broj%208/MileIlic.pdf

Каранац, Р., Папић, М. Ж., и Јашић, С. (2010). Професионални развој наставника у функцији унапређења квалитета образовно-васпитног процеса. Нова школа, часопис за теорију и праксу савремене школе и предшколстава бр. 7. Година V, 88–97.

Крнета, Д. (2005). Комуникацијска компетентност као циљ образовања и претпоставка интерактивног учења. Усавршавањем наставника до активног учења ученика. Бања Лука: Министарство просвјете и културе Републике Српске, Републички педагошки завод, 49–69.

Крнета, Д. (2006). Интерактивно учење и настава. Бања Лука: ФПДН.

Miller, B. (2001). Како остварити успјешан контакт са ученицима. Приручник за наставнике. Сарајево.

Попадић, Р. (н. д.). Инклузивна настава - појам и суштина. У зборник радова У сусрет интеграцијама. Филозофски факултет Источно Сарајево. Преузето 15. 1. 2011, са сајта http://www.filozof.org/pdf%20format/psihologija/rade%20popadic.pdf

Родић, Р. (2001). Изабрани радови. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине и Вршац: Виша школа за образовање васпитача.

Станковић, Т. (2001). Утицај групе на развој емоционалне и социјалне компетенције. Интерактивно учење III. (183–221). Бања Лука: Удружење наставника – ТТЦ.

Станојловић, С. (2014). Мултимедијална настава и учење. Лакташи: Графомарк д.о.о.

Сузић, Н., Стојаковић, П., Илић, М., Бранковић, Д., Милијевић, С., Крнета, Д. и сарадници (1999). Интерактивно учење. Бања Лука: Министарство просвјете Републике Српске и УНИЦЕФ Канцеларија у Бања Луци.

Сузић, Н. (2002). Ефикасност интерактивног учења у настави: експериментална провјера. Образовна технологија бр. 2/2002, 13–45.

Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: TT-Центар.

Тасић, Л. (2010). Интерактивна настава – обрада теме „У својој смеђој коси јесен носи”. Образовна технологија бр. 2/2010, 247–266.

Трипковић, М. С. (2006). Дидактичко-методичка обученост наставника за извођење индивидуализоване наставе. У зборнику Iндивидуализација и инклузија у образовању (стр. 207-212). Сарајево: CES Programme Finnish Co-operation in the Education Sector of Bosnia i Herzegovina.

Хрњица, С. (1997). Дијете са развојним сметњама у основној школи: дијете са посебним потребама. Београд: Учитељски факултет.

Центар за евалуацију, тестирање и истраживање (ЦЕТI) (2006). Ослонци и баријере за инклузивно образовање у Србији. Истраживачки пројекат. Београд: Аутор. Преузето 15. 5. 2016. године са сајта http://www.erisee.org/downloads/2012/libraries/rs/rr/Pillars%20and%20Obstructions%20of%20Inclusive%20Education%20in%20Serbia.pdf