ПИТАЊЕ ИДЕНТИТЕТА И НАЦИОНАЛНЕ ПРИПАДНОСТИ У ПОСТМОДЕРНОМ БРИТАНСКОМ РОМАНУ

Apstrakt

У постколонијалној ери питање идентитета и националне припадности постало је сложено и тешко одредиво. Нигдје то није толико очигледно као у послијератној Британији која се суочила са изазовима пропасти Царства коју је пратио процес националног редефинисања, и то и у погледу међународног статуса и у погледу састава становништва. Роман, а и књижевност уопште, показали су се као одличан извор за истраживање хибридних културних облика који су настајали у Енглеској која се непрестано мијењала и постајала истински мултикултурална. Ипак, ово није тако једноставна прича која слави британску разноликост у културном смислу. Идентитети емиграната који су описани у послијератним романима често су рањиви, а њихова искуства у новом друштву болна. У оваквим друштвеним и културним околностима појава стереотипа и предрасуда о припадницима других народа и култура постаје неизбјежна, а постколонијални концепт „другог“ рефлектује се у свим познатим облицима кроз расне, класне, политичке, па и сексуалне различитости. Романи који ће нам пружити веома живописну слику постколонијане Британије и помоћи да потражимо одговоре на нека од горућих питања јесу Буда из предграђа Ханифа Курејшија, Артур и Џорџ Џулијана Барнса и Најмрачнија Енглеска Кристофера Хоупа.