ДЕФИНИСАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА НАСТАВНИКА РАЗРЕДНО-ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ
Ključne reči:
компетенције, тријаде, разредно-предметна настава, модели курикулумаApstrakt
У фокусу интересовања већег броја педагога посљедњих година налазе се и сложени проблеми дефинисања општих, али и специфичних професионалних компетенција. И поред тога у курикуларној теорији још увијек нису осмишљена фундаментална теоријско-методолошка питања дефинисања компетенција. Импликације таквог стања у изради курикулума све су израженије. Посебан проблем чине курикулуми студија за школовање будућих наставника засновани на Болоњском процесу.
Реформом основног образовања и изграђивањем концепције савремене деветогодишње основне школе постављени су темељи микроорганизације наставе у тријадама (разредна, разредно-предметна и предметна настава). Таква концепција примјерена је европским моделима основне школе. За разлику од савремене концепције практична рјешења још увијек задржавају традиционални концепт разредне и предметне наставе. На задржавање таквог модела основне школе пресудно утиче недостатак школованих наставника разредно-предметне наставе.
Почетни проблем школовања наставника разредно-предметне наставе представља недостатак прецизно дефинисаних компетенција таквог профила наставника. У фокусу нашег интересовања налази се сложено теоријскометодолошко питање дефинисања компетенција наставника разредно-предметне наставе. Наша промишљања овог проблема фокусирана су на критичку анализу нових дефиниција појма компетенције, у чијој основи се налазе психофизичке способности и особине (карактеристике) личности, те конструкти компетенција (знања, вјештине мишљења и ставови). На темељу савремених схватања основа компетенција и њихових конструката могуће је идентификовати наставничке, па и компетенције наставника разредно-предметне наставе. На основу идентификованих компетенција у раду су представљена и два модела курикулума (синергијски модел и дивергентни модел) за школовања будућих наставника разредно-предметне наставе.
Reference
Бранковић, Д. (2009): Интерактивно учење у настави-парадигма школе будућности, у: Зборник радова са научног скупа Будућа школа 2, Београд, Српска акдемија образовања;
Бранковић, Д. (1995): Комплементарност општег и посебних циљева васпитања, Наша школа, Бања Лука, бр. 1-2;
Бранковић, Д. (2004): Педагошке теорије: научне основе и развојни токови, Универзитет у Бањој Луци;
Вујаклија, М. (1985): Лексикон страних речи и израза, Београд, Просвета;
Вукасовић, М. (2006): Развој курикулума, Београд, Алтернативна академска образовна мрежа;
Гојков, Г. и сарадници (2008): Компетенције учитеља и васпитача, Вршац, Висока школа струковних студија за образовање васпитача;
Големан, Д. (1997): Емоционална интелигенција, Загреб, Мозаик књига;
Gonzales, J. Wagenaar, R.(2005): Tuning Educational Structures in Europe II, University of Deusto, University of Groningen;
Јаворник-Кречич, М. (2010). Повезаност професионалног развоја наставника и квалитета наставе, Бања Лука, Филозофски факултет;
Кључне компетенције – компетенције за доживотно учење, (2005), Београд, Педагогија, бр. 3;
Kolb, D. A. (1984). Experiential Leavning, Englewood Clifs: Prentice-Hall;
Kurtz, R.& Bartram, D. (2002). Competency and indvidual performance: Modeling the world of work, in: organiyational effectiveness: The role of psychology. Chichester: John Wiley;
Lilian, G. Katz i Diane E. McClellan, (1999). Poticanje razvoja dječje socijalne kompetencije, Zagreb, Educa;
Marčetič Požarnik, B. (1993). Kako se učijo učitelji? Uzgoja in obraževanje, 24 (1);
Peklaj, C. (2008). Definisanje nastavničkih kompetencija - početni korak u obnovi pedagoških studija, u: Kompetencij učitelja i vaspitača, Vršac, visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača;
Roe, R. A. (2002). What makes a competent psychologist? European Psychologist, 7 (3);
Salovey, P. Sluyter, J.D. (1999). Emocionalni razvoj i emocionalna inteligencija, Zagreb, Educa;
Сузић, Н. (2005): Педагогија за 21. вијек, Бања Лука, ТТ-Центар;
Tot, D. (2010). Učeničke kompetencije i suvremena nastava, Zagreb, Odgojne znanosti, 12, br.1;
Флорић-Кнежевић, О. ( 2005): Педагогија развоја, Нови Сад, Филозофски факултет;
Haitger, M., (2004): Filozofija pedagogije, Beograd, Pedagogija, br.4;
Warr, P. & Conner, M. (1992). Job competence and cognition, Research in Organizational Behavior, 14.
