ЛУДИЗАМ КАО ЕЛЕМЕНАТ ТУМАЧЕЊА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЈЕЦУ
DOI:
https://doi.org/10.7251/НСК1311295ИKljučne reči:
игра, књижевност за дјецу, лудичко, нонсенс, иманентни приступApstrakt
Игра, као најчећа манифестација лудизма у књижевним дјелима за дјецу,има више функција међу којима су посебно важне естетска и забављачка, али и сазнајна, терапеуска и прагматичка – придобијања дјетета као читаоца и мотивисање за могућа будућа читања. Игра као елеменат књижевности за дјецу присутна је како у дјелима народне књижевности, тако у модерним дјелима која уважавају рецепцијске потребе дјетета. Текстови књижевности за дјецу чешће су у својој суштинској димензији лудички него текстови за одрасле баш као што је игра у животу дјетета више и транспарентније присутна него у животу одраслих. Имајући у виду важност игре у животу човјека, а посебно дјетета, у нашем раду анализирамо колико су лудички садржаји, чија је најчешћа манифестација игра, присутни у читанци и лектири за други разред основне школе у Републици Српској и како се лудичко као елеменат може успјешно користити у тумачењу књижевних дјела за дјецу на овом узрасту.
Reference
Ђаковић, П. и др. (2007). Читанка за други разред основне школе. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Савић, Б. и др. (2007). Читанка за четврти разред основне школе. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Zalar, D.(2002). Poezija u zrcalu nastavе: igre stihom i jezikom u susretima s djecom. Zagreb: Mozaik knjiga.
Кајоа, Р. (1979). Игре и људи. Београд: Нолит.
Katnić-Bakaršić, М. (2000). Lingvistička stilistika. Prague, Budapest: Open Society Institute, Center for Publishing Development Electronic Publishing Program. На сајту:http://www.e-lib.rss.cz. Очитано: 18.10.2012.
Клајн, И. Шипка, М. (2007). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј.
Kos-Lajtman, A. (2008). Ludička funkcija interferencije usmenih i pisanih poetičkih modela. Riječ - časopis za slavensku filologiju, Rijekа, Hrvatsko filološko društvo Rijeka, 14, sv. 4.
Лотман Ј.М. (1976). Структура уметничког текста. Београд: Нолит.
Наставни план и програм за основну школу, 2003: Бањалука: Министарство просвјете и културе Републике Српске.
Николић М. (1975). Књижевно дело у наставној пракси. Београд: Научна књига.
Пражић, М. (1971). Игра као слобода. Нови Сад: Змајеве дечје игре и Културни центар.
Петровић, Т. (2002). Цветник народне књижевности за децу: Удружење писаца Лесковац.
Проп, В. (1984). Проблеми комике и смеха. Нови Сад: Дневник. Књижевна заједица Новог Сада.
Радовић, Д (2004). Антологија српске поезије за децу (предговор). Београд: СКЗ.
Росић, Т. (2010). Стваралачко проучавање нонсенсних прича Душана Радовића, у: Савремена књижевност за децу у науци и настави, зборник радова са научног скупа одржаног 20. марта 2010. године на Педагошком факултету у Јагодини.
Росић,Т.(2011). Иманентно-методичка предшколска интерпретација нонсенсног текста. На сајту: http://www.pefja.kg.ac.rs/materijalizanastavu.html. Очитано: 26.10.2012.
Huizinga, J (1970). Homoludens. Zagreb: Maticahrvatska.
Чуковски, К.(1986). Од друге до пете. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
##submission.downloads##
Objavljeno
Kako citirati
Broj časopisa
Sekcija
