SOME ASPECTS OF HISTORICAL DEVELOPMENT OF METACOGNITION

Биљана М. Сладоје-Бошњак

doi:10.7251/НСК1311235С

Autori

Биљана М. Сладоје-Бошњак Универзитет У Источном Сарајеву Филозофски факултет Пале

DOI:

https://doi.org/10.7251/НСК1311235С

Ključne reči:

метамеморија, метакогниција, историјски развој метакогниције, Виготски, Пијаже, Флејвел, Браун, Стернберг, когнитивнa психологија, конструктивизам

Apstrakt

У раду су разматрани неки аспекти историјског развоја метакогниције. Развој метакогниције посматран је од Пијажеа, код кога метакогницију препознајемо у појму рефлектујуће апстракције и Виготског, код кога елементе метакогниције проналазимо у усмјеравању сопственог учења и мишљења употребом унутрашњег говора. Увођење метакогниције у фокус научних интересовања, везује се за Флејвела и његове радове из седамдесетих година прошлог вијека. Он је први увео термин метамеморија и зато је означен као зачетник појма метакогниција. По њему, метакогницију сачињавају знања и вјеровања о томе шта све утиче на ток и посљедице когнитивних активности.Ен Браун метакогницију дефинише као размишљање о сопственом учењу, сјећању и разумијевању, а одређује је као: опште метакогнитивно знање и метакогнитивно искуство. Коријене метакогниције код Стернебрега проналазимо у његовом моделу интелигенције. Наведена је и улога и значај когнитивнихпсихолога и представника конструктивизма у развоју метакогниције.

Reference

Baker, L. (2008). Metacognitive development in reading: Contributors and consequences. In K. Mokhtari & R. Sheorey (Eds.), Reading strategies of first and second language learners: See how they read. Norwood, MA: Christopher Gordon.

Blakey, E., Spence, S.(1990). Developing Metacognition. New York: ERIC Clearinghouse on Information Resources.

Brown, A. L. (1987). Metacognition, Exsecutive Control, Self-Regulation and Other More Mysterions Mechanisms.Metacognition, Motivation and Understanding. Lawrence Erlbaum Associates. New Jersey: Hillsdalle.

Виготски, Л.С. (1977). Мишљење и говор. Београд: Нолит.

Вилотијевић, М.(2000). Дидактика. Предмет дидактике. Београд: Учитељски факултет.

Гојков, Г. (1995). Васпитање метакогниције као елемент дидактичке компетенције наставника.Школа и развоја личности ученика, стр.49-58.Шабац: Виша школа за образовање васпитача Шабац и Актив психолога и педагога мачванског и Колубарског округа. Актив психолога и педагога Сремског округа.

Гојков, Г. (1996). Метакогниција и стратегијски трансфер у дидактичким компетенцијама наставника.Иновације и традиција у образовању, приредио Бошко Влаховић. Београд: Заједница учитељских факултета Србије и Руска академија образовања Москва.

Игњатовић-Савић, Н. (1990). Педагошке импликације теорије Виготског. Психологија, вол. XXIII , 1. Београд: Филозофски факултет.

Kанкараш, M. (2004). Метакогниција-нова когнитивна парадигма. Psihologija (149 – 161), 37 (2).

Ковач-Церовић, Т. (1998). Како знати боље. Развој метакогниције у свакодневном односу мајке и детета. Београд: Институт за психологију.

Левков, Љ.(1995). Интелектуални развој, метакогниција и школа. Сазнавање и настава, стр.131-150. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Мирков, С. (2005). Улога метакогнитивних процеса у развијању стратегија учења. Зборник Института за педагошка истраживања, година XXXVII, бр. 1, стр. 28 – 44.

Мирков, С. (2006). Метакогниција у образовном процесу. Зборник Института за педагошка истраживања, бр. 1, стр. 7 – 24.

Пијаже, Ж. (1983). Порекло сазнања. Београд: Нолит.

Пијаже, Ж., Инхелдер, Б. (1978). Интелектуални развој дјетета. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Радоњић, С. (1981). Увод у психологију. Структура психологије као науке. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Rahman, F. & Masrur, R. (2011). Is Metacognition a Single Variable? International Journal of Business and Social Science, 2(5), стр. 135 – 141.

Стојаковић, П. (1998). Истраживања у области метакогниције и њихов значај за развијање ефикасних стратегија и способности учења. Педагошка стварност, бр. 7 – 8, стр. 594 – 607.

Sternberg, R. J. (1984). Toward a Trinarchic Theory of Human Inteligence. The Bihevioral and Brain Sciences, number 7.

Flavell, J. H. (1976). Metacognitive aspects of problem-solving. InResnick, L. B. (Ed.), The nature of intelligence. NJ: LEA. стр. 231 – 235.

Flavell, J. H. (1979). Metacognition and Cognitive Monitoring: A New Area for Cognitive Development Inquiry. American Psychologist.