ЕФИКАСНОСТ НАСТАВЕ У МЛАЂЕМ ШКОЛСКОМ УЗРАСТУ У СВЈЕТЛУ ИЗБОРА МЕТОДА И РАЗВОЈА КОМПЕТЕНЦИЈА УЧЕНИКА
Ključne reči:
метода подстицања, метода спречавања, компетенције ученика, ефикасност наставног часаApstrakt
Почетком ХХI вијека постало је јасно да дидактицизиране школе не могу задовољити потребе и интересовања ученика, прије свега због форсирања трансмисивних и меморијско-репродуктивних функција наставе. У учећој цивилизацији таква школа почиње да губи примат у односу на друге видове учења и подршке развоја.
Овај рад посвећен је анализи метода подстицања и спречавања, с циљем да се освијетле могућности јачања васпитне функције наставе. Ријеч је о истраживачкој провјери утицаја метода подстицања и спречавања на развој компетенција ученика за ХХI вијек, са намјером да се утврди постоји ли узрочнопосљедична повезаност између ставова ученика о томе које методе користе наставници и како се то одражава на ефикасност рада на наставном часу.
Доминантне методе истраживања у раду су метода теоријске анализе и синтезе и сервеј метода, а значај истраживања је у освјетљавању нових начина педагошког рада и припремања ученика за стицање знања, вјештина и навика у виду компетенција за вријеме које долази.
Reference
Бранковић, Д. (2001). Педагошке теорије – научне основе и развојни токови. Универзитет у Бањој Луци.
Бранковић, Д. и Илић, М. (2003). Основи педагогије. Бањалука: Комесграфикa.
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Учитељски факултет.
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 3 – Организација наставе. Београд: Учитељски факултет.
Ђорђевић, Ј. и Трнавац, Н. (2002). Педагогија. Београд: Научна књига.
Крнета, Љ. (1981). Педагогија. Београд: Научна књига.
Павловић, З. (2010). Мотивационе оријентације и школско учење. Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.
Панић, В. (1992). Развојно-динамичка психологија и психологија учења. Београд: Научна књига.
Пијаже, Ж. (1990). Учење и развој (Когнитивни развој детета). Београд: Савез друштава психолога Србије.
Симеуновић, В. и Спасојевић, П. (2005). Савремене дидактичке теме. Педагошки факултет Бијељина.
Спасојевић, П. (2011). Породична педагогија и одговорно родитељство. Лакташи: „Нова школа плус”, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.
Сузић, Н. (2000). Двадесет осам компетенција за XXI вијек. Бања Лука: Републички педагошки завод.
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања Лука: ТТ центар.
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: ТТ центар.
Сузић, Н. (2005). Како подстаћи учење учења у нашим школама? Наша школа бр. 31. Сарајево, 25 – 43.
Сузић, Н. (2006). Унутрашња и вањска мотивација у школском постигнућу. Васпитање и образовање – часопис за педагошку теорију и праксу бр. 4. Београд, 289 – 310.
Сузић, Н. (2007). Примијењена педагошка методологија. Бања Лука: ХБС.
Сузић, Н. (2009). Школа будућности у огледалу XIX и XX вијека. Зборник радова са науног скупа „Будућа школа” Београд: Српска академија образовања, 54 – 77.
Шимлеша, П. и сарадници (1971). Педагогија. Загреб: Педагошко-књижевни збор.
