EFFECTIVE TEACHING IN JUNIOR GRADES CONSIDERING THE CHOICE OF METHODS AND STUDENTS’COMPETENCE DEVELOPMENT
Keywords:
encouraging method, prevention method, students’ competence, efficiency of a school classAbstract
At the beginning of the XXI century it became clear that didactic schools cannot satisfy needs and interests of students, primarily because they were forcing the transmissible and memory-reproductive functions of teaching. To the learning civilization that kind of school becomes unattractive and it starts to lose its preference when compared to other types of learning and development support.
This paper deals with the prevention and encouraging method analysis, with the idea and aim to highlight the possibilities of strengthening the educational function of teaching. Specifically, the paper is about research testing the impacts of encouraging and prevention method on students’ competence development for XXI century, with tendency to determine cause-and-effect relation between students' attitudes towards the methods that teachers use and class efficiency.
Dominant research methods in this paper are methods of theoretical analysis and synthesis and the survey method, and the significance of the research is to highlight both, new ways of pedagogic work and new ways of preparing students for acquisition of knowledge, skills and habits for the upcoming time.
References
Бранковић, Д. (2001). Педагошке теорије – научне основе и развојни токови. Универзитет у Бањој Луци.
Бранковић, Д. и Илић, М. (2003). Основи педагогије. Бањалука: Комесграфикa.
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 2 – Дидактичке теорије и теорије учења. Београд: Учитељски факултет.
Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 3 – Организација наставе. Београд: Учитељски факултет.
Ђорђевић, Ј. и Трнавац, Н. (2002). Педагогија. Београд: Научна књига.
Крнета, Љ. (1981). Педагогија. Београд: Научна књига.
Павловић, З. (2010). Мотивационе оријентације и школско учење. Источно Сарајево: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет.
Панић, В. (1992). Развојно-динамичка психологија и психологија учења. Београд: Научна књига.
Пијаже, Ж. (1990). Учење и развој (Когнитивни развој детета). Београд: Савез друштава психолога Србије.
Симеуновић, В. и Спасојевић, П. (2005). Савремене дидактичке теме. Педагошки факултет Бијељина.
Спасојевић, П. (2011). Породична педагогија и одговорно родитељство. Лакташи: „Нова школа плус”, Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет у Бијељини.
Сузић, Н. (2000). Двадесет осам компетенција за XXI вијек. Бања Лука: Републички педагошки завод.
Сузић, Н. (2003). Особине наставника и однос ученика према настави. Бања Лука: ТТ центар.
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: ТТ центар.
Сузић, Н. (2005). Како подстаћи учење учења у нашим школама? Наша школа бр. 31. Сарајево, 25 – 43.
Сузић, Н. (2006). Унутрашња и вањска мотивација у школском постигнућу. Васпитање и образовање – часопис за педагошку теорију и праксу бр. 4. Београд, 289 – 310.
Сузић, Н. (2007). Примијењена педагошка методологија. Бања Лука: ХБС.
Сузић, Н. (2009). Школа будућности у огледалу XIX и XX вијека. Зборник радова са науног скупа „Будућа школа” Београд: Српска академија образовања, 54 – 77.
Шимлеша, П. и сарадници (1971). Педагогија. Загреб: Педагошко-књижевни збор.
