TALES AND LEGENDS AS INEVITABLE PART OF GROWING UP IN IVO ANDRIĆ`S SHORT STORIES FOR CHILDREN

Милена Ивановић Ковачевић

doi:10.7251/NS1601066I

Autori

Милена Ивановић Ковачевић Педагошки факултет у Бијељини Универзитет у Источном Сарајеву

DOI:

https://doi.org/10.7251/NS1601066I

Ključne reči:

прича, причање, Андрић, дјетињство, бајка, легенда

Apstrakt

У раду се бавимо бајком и легендом као пратиоцима одрастања Андрићевих малих јунака у приповијеткама „На обали“ и „Легенда о побуни“ у којима се реконструише аутентична приповиједачка ситуација из наше усмене традиције. Дјетињство у Андрићевом приповиједном свијету није простор ведрине и уживања него горких искустава која остају за читав живот. На примјеру двије приповијетке показујемо да колико бајке и легенде могу бити инспирација и уточиште младој осјетљивој души, још више трују дјечију душу начету прераним суочавањем с муком постојања.

Reference

Андрић, И. (1977). Уметник и његово дело, Сабрана дјела Иве Андрића. Сарајево: Свјетлост.

Андрић, И. ЗПП. (1981). Знакови поред пута. Београд: Удружени издавачи.

Андрић, И. (1997). Историја и легенда. Београд: Просвета.

Андрић, И. (2008). Сабране приповетке (приредила Жанета Ђукић Перишић). Београд: Завод за уџбенике.

Бахтин, М. (1989). О роману. Београд: Нолит.

Башчаревић, С. (2008). Легенде и симболи у Андрићевим романима. Београд: Издавачко предузеће „Филип Вишњић”.

Вучковић, Р. (2006). Андрић, паралеле и рецепција. Београд: Свет књиге.

Делић, Ј. (2011). Иво Андрић, мост и жртва. Нови Сад: Православна реч; Београд: Музеј града Београда.

De Certeau (1980). On the Oppositional Practices of Everyday Life. Social Text 3, 3–43.

Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.

Јунг, К. (1996). Човек и његови симболи. Београд: Народна књига – Алфа.

Кајев, А. (1958). Народное поетическое творчество. Москва: Руская литература.

Кајзер, В. (1973). Језичко уметничко дело. Београд: СКЗ.

Кољевић, С. (1983). Приповетке Иве Андрића. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Лешић, З. (2008). Теорија књижевности. Београд: Службени гласник.

Lotman, Ј. (1976). Struktura umetničkog teksta. Beograd: Nolit.

Maclean. М. (1987). Oppositional Practices in Women’s Traditional Narrative. New Literary History 19 (1): 37–50.

Ostojić, К. (1967). Andrićevo prevazilaženje apsurda. Sarajevo: Svjetlost

Pantić, М. (1999). Modernističko pripovedanje, Srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918–1930. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Пиличкова, С. (1997). „Турски народни приказни од Македонија и нивни носители”, у: Народно творештво на почвата на Македонија: Прилози за истражувањето на историјата на културата на почвата на Македонија. Скопје: Македонска академија на науките и уметностите, стр. 216–221.

Радановић, Н. (1976). Огледи. Сарајево: Свјетлост.

Радуловић, О. (2009). Елементи бајке у приповеткама Иве Андрића, Научни састанак слависта у Вукове дане, „Место приповетке у српској књижевности, Доситеј Обрадовић и Европа”, бр. 38/2МСЦ, Београд: Чигоја штампа, стр. 259–271.

Радуловић, О. (2011). Нове научне методологије у настави књижевности. Нови Сад: Орфеус. РКТ: Rečnik književnih termina (priredila Tanja Popović). Beograd: Knjiga komerc.

Самарџија, С. (1993). „Знакови поред пута” и облици усмене књижевности, у: Зборник Матице српске за књижевност и језик, књига XLI, свеска 1.

Станковић-Шошо, Н. (2006). Топос пута у српској народној бајци. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Фон Франц, М. (1996). „Процес индивидуације”, у: Човек и његови симболи, (прир. К. Г. Јунг). Стр. 179–279. Београд: Народна књига – Алфа.

Хендерсон, Џ. (1996). „Древни митови и савремени човек”, у: Човек и његови симболи (прир. К. Г. Јунг). 113–177. Београд: Народна књига – Алфа.

Šemsović, S. (2003). Fratri i fratarsko pripovijedanje, Novi izraz: časopis za književnu i umjetničku kritiku, Sarajevo, Vol. 6. No. 19, str. 11–30.