СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ НАЗИВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА ДАНАС И У ВУКОВО ВРИЈЕМЕ

Apstrakt

Језик, вјера и писмо, кључне су одреднице једног народа за сигуран национални идентитет. У каквом стању је наш језик и шта се све дешавало од Другог свјетског рата па до данас, какву штету је претрпио српски језик као централни, у окриљу јужнословенске језичне заједнице? Да ли је томе више допринијела наука или политика, веома је дискутабилно питање. Српска наука је запоставила своје национално писмо – ћирилицу из поштовања према другим народима, а у тежњи да на тај начин да што већи допринос лажној синтагми „братства и јединства“. Назив језика српскохрватски једино су употребљавали Срби, док су Хрвати језику дали назив хрватски или српски, дакле номинација се састојала из двије ријечи, а посљедња српски никад није употребљавана. Изостављањем другог дијела сложенице српски, Хрвати су стварали увертиру за конституисање хрватског језика. Нажалост, часописе за културу и науку, који су штампани на ћириличном писму, Хрвати су протјерали хронолошки из Хрватске, да би у овом рату прогнали и њихове кориснике. Како се то све одиграло пред очима српске науке и политике, веома је дискутабилно. Дакле, док су се други народи борили за свој идентитет, Срби су нијемо посматрали како се урушавају српске институције, српски језик, писмо, те и сам српски идентитет.