ИНОВИРАЊЕ НАСТАВЕ У КОМБИНОВАНИМ ОДЈЕЉЕЊИМА
DOI:
https://doi.org/10.7251/NSK1701149CKljučne reči:
комбиновано одјељење, наставник, иновирање наставеApstrakt
Егзистенција комбинованих одјељења данас је реалност великог броја школа, дјеце и наставника и то не само код нас, него и у свијету, те модел васпитнообразовне праксе који се посљедњих година иновира, реафирмише и све више заговара због низа предности које омогућава. Наставник у комбинованом одјељењу је кључ за планирање, пројектовање и управљање различитим активностима за ученике на начин да им задржи пажњу на учење. Дјелотворност и ефикасност заснива се на развијању узбудљивих и подстицајних активности, чије потребе задавољавају модели иновативне наставе. С тога, комбинована одјељења не би смјела бити схватана као реликт прошлости, нити нужно зло усљед неразвијености сеоских подручја, већ прилика да свако дијете добије адекватне услове педагошки обликоване средине за квалитетно образовање у свом сусједству и непосредном природном и социјалном окружењу. У раду је истакнут значај иновирања наставе у комбинованим одјељењима.
Reference
Berry, C. (2013). Multigrade teaching: a discussion document. University of London UK: Institute of Education.
Богојевић, С. (2011). Игра и симболизација. Бања Лука: Комесграфика.
Bonnie, M. (2000). Komunikacija sa djecom. Sarajevo: АВС Fabulas.
Branković, D. i Ilić, M. (2003). Osnovi pedagogije. Banja Luka: Comesgrafika.
Brust Nemet, M. (2013). Pedagoške kompetencije ucitelja u sukonstrukciji nastave. Život i škola br.30, str. 79-95.
Вилотијевић, М.(1999). Дидактика 1. Београд: Научна књига – Учитељски факултет.
Вуковић, Р. (1968). Рад у комбинованом одјељењу основне школе. Београд: Завод за издавање уџбеника социјалистичке Републике Србије.
Ђерманов, Ј., Косановић, М. и други (2012). Спремност основношколских наставника на стручно усавршавање и ставови према инклизији. У тематском зборнику „Инклузивно образовање: образовање за све“ (стр.15- 39). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
Ђукић, М. (2003). Дидактичке иновације као изазов и избор. Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине.
Ћукић, М., Ђерманов, Ј. и Косановић, М. (2012). Педагошки третман даровитих ученика у инклузивној школи. У тематском зборнику „Инклузивно образовање: образовање за све“ (стр.61-89). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
Embracing Diversity: Toolkit for creating inclusive, Learning-friendly environments specialized booklet 4. (2015). Practical Tips for Teaching Multigrade Classes. Bangkok Office: UNESCO
Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд: Учитељски факултет.
Илић, М. Николић, Р. и Јовановић, Б. (2008). Школска педагогија. Бања Лука: Comesgrafika.
Клајн, И., Шипка, М.(2008). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад. Прометеј.
Kvaščev, R. (1974). Razvijanje stvaralačkih sposobnosti kod učenika. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva.
Krneta, D. (2006). Interaktivno učenje i nastava. Banja Luka: FPDN.
Little W.A. (2008). Create pathways to access.University of London: Consortium for Research on Educational Access.
Little W.A. (2009). Multigrade Teaching: challenges and opportunities. University of Cape Coast.
Lučić, К. i Matijević, М. (2004). Nastava u kombiniranim odjelima. Zagreb: Školska knjiga.
Mandić, P. (1977). Inovacije u nastavi. Sarajevo: IGKRO „Svjetlost“ Zavod za udzbenike.
Milijević, S. (1993). Pedagoške inovacije u teoriji i nastavnoj praksi. Banja Luka: Glas.
Милијевић, С. (1999). Иновирање наставе природе и друштва“. Бања Лука: ЈП „Глас српски“.
Mulryan-Kyne, C. (2005). Teaching and learning in multigrade classrooms: More questions than answers. Oideas 51.
Mustafičić, N. (2013). Verbalna i neverbalna komunikacija kao najznačajniji faktor u kvalitetnoj interakciji učenik-nastavnik. 8. Naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem „Kvalitet 2013“, Neum.
Ničković, R. (1970). Učenje putem rešavanja problema u nastavi. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije.
Poljak, V. (1982). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
Prodanović, T. i Ničković, R. (1988). Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Rajlić, I. (2009). Inoviranje nastave u kombinovanom odjeljenju. Banja Luka: Grafid.
Симеуновић, В. и Спасојевић, П. (2005). Савремене дидактичке теме. Бијељина: Педагошки факултет.
Симеуновић, В. и Спасојевић, П. (2012). Комбинована одјељења - педагошки изазов савременог система образовања (Како сачувати сеоске „патуљасте“ школе?). Бијељина: Нова школа.
Станојловић, С. (2006). Дијете у породици и школи. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Stojaković, P. (2002). Psihologija za nastavnike. Banja Luka: Grafid.
Stojaković, P. (2009). Nastavna pitanja i zadaci u svjetlu stvaralačkih procesa učenja. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbnike i nastavna sredstva.
Stone J. S. (1994). Strategies for teaching children in multiage classrooms. Childhood Education.
Сузић, Н. и сарадници. (2001). Интерактивно учење III. Бања Лука:ТТ-центар. Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT- Centar.
Сузић, Н. (2000). Особине наставника и однос ученика према настави. Учитељски факултет Универзитета у Београду
Трнавац, Н. (1992). Мале сеоске школе – шансе за опстанак и даљи развој. Београд: Дечје новине.
Filipović, N. (1977). Didaktika 1. Sarajevo: IGKRO Svjetlost.
Havelka, N. (1992). Socijalna percepcija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Шпијуновић, К. (1998).Организација рада у комбинованом одељењу. Београд: Филозофски факултет.
Шпијуновић, К. (2003). Рационализација рада у комбинованом одељењу. Ужице: Учитељски факултет.