МЕТОДИЧКО-МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ УЧИТЕЉА НА ПЕДАГОШКИМ АКАДЕМИЈАМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Autori

  • Далиборка Шкипина Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет Пале
  • Јелена Бозало Универзитет у Источном Сарајеву Филозофски факултет Пале

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1701105A

Ključne reči:

методичко-математичко образовање, педагошке академије, наставни план и програм

Apstrakt

Почетком седамдесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини јавила се потреба за подизањем учитељског кадра на виши ниво образовања, усљед општег друштвено-културног и техничко-технолошког развоја друштвене заједнице тог времена. Учитељске школе више нису могле формирати профил наставног кадра, јер су, како наводе неки аутори, стагнирале и заостајале у погледу савременог опште-културног образовања и одговарајућег стручног педагошко-психолошког и дидактичко-методичког оспособљавања. Поред осталих република у бившој СФРЈ Закон о оснивању педагошких академија донијела је и Скупштина Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Мјеста у којима се оснивају педагошке академије у Босни и Херцеговини била су: Сарајево, Мостар, Бања Лука и Тузла. На свим студијским групама које су тада формиране на педагошким академијама упис редовних и ванредних студената почео је исте године када су и отворене (1969), осим на групи Разредна настава и Предшколско васпитање на којима је упис кренуо нешто касније. Оснивање педагошких академија значило је и промјене наставних планова и програма. Аутори ће у раду посебну пажњу посветити анализи наставних планова и програма на педагошким академијама за групу Разредна настава, с посебним акцентом на програме наставних предмета Основи математике и Методика наставе математике, која до тада није постојала у наставним плановима учитељских школа и која се по први пут појављује у процесу оспособљавања учитељског кадра.

Reference

Митровић, Д. (1971). Образовање и усавршавање наставника. У Просвета образовање и васпитање у Србији (стр. 228–239). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.

Наставни план и програм Педагошке академије Бања Лука, 1971/72 – 1972/73. година.

Наставни план и програм Педагошке академије у Сарајеву, 1972. година.

Наставни план и програм Педагошке академије Бања Лука, 1989. година.

Наставни план и програм Педагошке академије у Сарајеву, 1995/96. година.

Наставни план и програм Учитељске школе, 1956. година.

Наставни план и програм Учитељске школе, 1961. година.

Николић, М. (1971). Средње школе. У Просвета образовање и васпитање у Србији (стр. 151–178). Београд: Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије.

Поткоњак, Н. (2006). Образовање учитеља у Срба (друго допуњено и илустровано издање). Београд – Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

Првановић, С. (1970). Методика савременог математичког образовања у основној школи (друго издање). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства Србије.

Radulović, LJ. (1989). Metodika – sekundarna i primarna pedagoška disciplina u pripremi učitelja i drugih nastavnika za poziv. U Zbornik radova sa simpozijuma 100 godina učiteljstva u BiH (str. 388–393). Sarajevo: SOUR „Veselin Masleša“.

Шпијуновић, К., Маричић, С. (2016). Методика почетне наставе математике. Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

Шпијуновић, К., Маричић, С. (2011). Почеци методичког математичког образовања учитеља у Срба. Тематски зборник „Учитељ у балканским културама“ (стр. 143–155). Врање: Учитељски факултет.

Шпијуновић, К. (2003). Методика почетне наставе математике - библиографија. Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

##submission.downloads##

Objavljeno

2017-06-30

Broj časopisa

Sekcija

Articles