ON SOME ASPECTS OF THE PRESENCE OF ENGLISH IN SERBIAN

Vesna Cvijetinović

doi:10.7251/NSK1802029C

Autori

Vesna Cvijetinović Технолошки факултет Зворник Универзитет у Источном Сарајеву

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1802029C

Ključne reči:

англицизми, српски језик, језички контакт, глобализација

Apstrakt

Рад се бави разматрањем позитивних и негативних аспеката контакта између енглеског и српског језика, узимајући у обзир, пре свега, језичку димензију утицаја, али истто тако и нелингвистичке чиниоце и чињенице. Ставови према последицама контакта ca енглеским језиком који има статус глобалног варирају у најширем распону, од оних који у први план истичу потребу људи за несметаном комуникацијом, јачањем веза и сарадњом између нација, до оних који сматрају да присуство енглеског језика представља озбиљну претњу по домаћи језик и културни идентитет нације. Оно што представља позитиван утицај су примери у којима присуство англицизама у српском језику доводи до богаћења вокабулара, усложњавање односа синонимије, као и чињеница да откривање начина на који се повратна спрега између језика, стварности и мишљења огледа у једном језику може да утиче на сагледавање комплексних узајамних односа између сопственог језика и мишљења, па и на проширивање сопствених когнитивних капацитета. Као негативни елементи утицаја енглеског на српски наводе се примери неоправданих англицизмама који захваљујући инерцијском карактеру теже да потпуно потисну домаћи израз, те претерано коришћење англицизама код одређених групација или у одређеним сферама и лош квалитет превода са енглеског на српски језик. Стога би било погрешно судити о присуству енглеског у српском као нечему а приори лошем и тежити потпуној чистоти српског језика. Уместо тога, требало би путем подизања квалитета образовања, преводилачке и издавачке делатности, као и адекватног језичког планирања, штетне последице лоше праксе у употреби тзв. „англосрпског“ свести на минимум.

Reference

Билбија, Снежана В. (2015). Лингвистичко представљање пресупонираног знања у вијестима као стратегија да се локално тумачи глобалним и обратно. У: „Наука и глобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (21– 31). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Brahmeshanada, S. (1999). Globalization: Challenge and Response. Vedanta Kesari. Mylapore, Chennai-4. Adhyaksha Sri Ramakrishna Math II-2M 3C-3-2010 ISBN 81-7120-897-5 ? special issue.

Бугарски, Р. (1991). Увод у општу лингвистику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Бугарски, Р. (2003). Језици. (2. изд.) Београд: Чигоја штампа: XX век. Бугарски, Р. (2005). Језик и култура. Београд: Библиотека XX век.

Collins, M. (2015). The Pros and Cons of Globalization. The Forbes. Preuzeto sa: http://www.forbes.com/sites/mikecollins/2015/05/06/the-pros-and-cons-ofglobalization/#40486ce42170. Датум приступа: 3.12.2016.

Crystal, D. (1997). English as a Global Language. (2nd ed. 2003). New York: Cambridge University Press.

Филиповић, Р. (1990). Англицизми у хрватском или српском језику: поријекло, развој, значење. Загреб: ЈАЗУ Школска књига.

Филиповић, Р.(1986). Теорија језика у контакту: увод у лингвистику језичких додира. Загреб: ЈАЗУ Школска књига.

Graddol, D. (1997). The Future of English?-A guide to forecasting the popularity of the English language in the 21st century. London: The British Council. Preuzeto sa https://www.britishcouncil.jp/sites/default/files/eng-future-of-english-en.pdf. Datum pristupa: 4.12.2016.

Кристал, Д. (2003). Смрт језика. Београд: Библиотека XX век (превела са енглеског Александра Бајазетов-Вучен). Language Death 2000 Cambridge University Press.

Мишић-Илић, Б. и Лопичић, В. (2011). Прагматички англицизми у српском језику. У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, вол. 54(1): 261–273.

Phillipson, R. (1992). Linguistic Imperialism. Oxford: Oxford University Press.

Прћић, Т. (2004). О англицизмима из четири различита, али међуповезана угла, У: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Нови Сад.

Прћић, Т. (2006). Глобална англоЦООЛтура и њен утицај на синонимију српског језика. У: Љ. Суботић (ур.). Сусрет култура. Зборник радова. Нови Сад: Филозофски факултет, 529–535.

Стевановић, Ј. (2015). Утицај страних језика на изражавање младих: питање глобализације или недовољно развијене језичке културе. У: „Наука и лобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (425-436). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Тошић, Т. и Палибрк, И. (2015). Енглески у глобалу? У: „Наука и глобализација“, Зборник радова са научног скупа одржаног 17–19. маја 2013. (63–70). Пале: Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Вујаклија, М. (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета

Weinreich, U. (1968). Languages in contact: Findings and Problems. The Hague: Mouton Publishers.

Weinstein, M. M. (2005). Introduction. In, G. J. , John, F. and Calomiris, C.W.: Globalization: What's New. Edited by Michael M. Weinstein. New York Chichester West Sussex: Columbia University Press.