НЕТИПИЧИНЕ ПАСИВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ГРАМАТИЧКИМ УЏБЕНИЦИМА ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА

Apstrakt

Од традиционалних, све до савремених граматика енглеског језика, пасивна конструкција представљана је у нераскидивој трансформационој вези са њој одговарајућим еквивалентом у активу. Као посљедица таквог начина дефинисања пасива, све оне конструкције које својом формом и значењем подсјећају на ову конструкцију, а чија је трансформациона веза са одговарајућим еквиваленитима у активу компликoвана, или пак непостојећа, неправдено су занемарене у граматичким описима пасива. У традиционалним и већини савремених граматика енглеског језика атипичне пасиви најчешће нису уврштени у основне класификације ове конструкције. Граматичари су их узгредно спомињали, само наводећи да такви облици постоје. Ово је резултирало њиховом маргинализацијом, па самим тим и недовољним познавањем таквих глаголских облика. Овакав третман нетипичних пасива може се избјећи тако што трансформациони критериј неће бити представљен као главни и основни критериј за постојање пасивних конструкција. Пасивна конструкција ће, на овај начин, добити извјесни степен независности, а њени нетипични облици више пажње и простора у граматичким описима ове конструкције. Циљ овог рада је да покаже на који начин и у којој мјери су нетипични облици пасива третирани у граматичкој литератури, те да укаже на битност свеобухватнијег третмана пасивне конструкције.