ШЕКСПИР У СВЕТЛУ ТЕОРИЈЕ НОВОГ ИСТОРИЗМА И ПРЕЗЕНТИЗМА: ИСТОРИЈА И ПОЛИТИКА УМЕСТО ТЕМЕ И ЛИКОВА У ИСТОРИЈСКИМ ДРАМАМА И ТРАГЕДИЈАМА
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.7251/NSK2116023DКључне речи:
Шекспир, ликови, друштво, историја, политикаСажетак
Услед промена у филозофским и политичким ставовима током последњих тридесет година двадесетог века, појавиле су се нове струје у књижевној критици које су за разлику од ранијег проучавања тема и ликова у Шекспировим драмама заступале идеју да се све дешава у простору и времену и да не постоје вредности које се не могу променити. Критичари који се баве анализом карактера третирају ликове у комадима као јединствене појединце; они сматрају да радња драме произилази из лика, превидеши улогу лика као израз друштва и културе описане у драми. За критичаре новог историзма и културног материјализма, међутим, контекст друштва, односно начин на који власт функионише у једном друштву и природа социјалне правде су веома важни и ликови се прво посматрају у том контексту. Критичари презентизма драме виде као производ одређеног времена у историји, али које се читају сада, у свету са другачијим друштвеним односима.
Референце
Bradley, A.C. (1991). Shakespearen Tragedy. London: Penguin.
Dollimore, J. (1989). Radical Tragedy: Religion, Ideology and Power in the Drama of Shakespeare and his Contemporaries, 2nd edn. New York: Harvester Wheatsheaf.
Fernie, E. (2005). Shakespeare and the Prospect of Presentism. Shakespeare Survey 58,169-84.
Greenblatt S. (1985). Invisible Bullets, Renaissance Authority and its Subversion, Henry IV and Henry V. In: Dollimore, J. and Sinfield, A. (eds) Political Shakespeare. Manchester: Manchester University Press.
Greenblatt, S. (2004). Will in the World: How Shakespeare Became Shakespeare. London: Jonathan Cape.
Howard, J. E. (1994). The stage and Social struggle in Early Modern England. London and New York: Routledge.
Jelić, Lj. Z. (2016). Presentism as a contemporary hermenautical approach and presentist interpretations of William Shakespeare`s tragedies. Doctoral Thesis. Belgrade: Faculty of Philology.
Kettle, A. (1964). From Hamlet to Lear. In: Kettle, A. (ed.) Shakespeare in a Changing World, London: Lawrence and Wishart.
Krippendorf, E. (1994). Politik in Shakespeares Dramen. Prev. Jagna Pogačnik. Frankfurt/M: Suhrkamp Vri.
Mackay, H. (2010). Shakespeare and Renaissance Drama. London: York Press.
McEvoy, S. (2012). Shakespeare the basics. New York: Routledge.
Rackin, P. (1990). Stages of History. Shakespeare`s English Chronicles. London and New York: Routledge.
Ryan, K. (2002). Shakespeare. Basingstoke and New York: Palgrave.
Sinfield, A. (1992) Faultlines: Cultural Materialism and the Politics of Dissident Reading. Oxford: Oxford University Press.
Šekspir,V. (1995). Sabrana dela. Službeni glasnik SRJ: Dosije.