НЕКА ЗНАЧАЈНА ПИТАЊА СТАТУСА УЧЕНИКА КАО ЛИЧНОСТИ У ВАСПИТНООБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ

Апстракт

Личност ученика у савременој школи једно је од елементарних упоришта за нове школске парадигме и за концепције подршке развоју у којима су дјеца статусно актери сопствене изградње, умјесто „посматрачи и слушаоци“. Такав изазов за савремену школу неминовно ће донијети другачије односе и климу разумијевања и повјерења, прије свега повјерења у моћ коју свако дијете посједује у себи. Ријеч је о напуштању концепција „присиљавања“ на школски рад наметањeм „воље и избора одраслих“, па макар то били и наставници. У раду се указује на појаве „злоупотребе ауторитета“ функција наставника и родитеља елаборираних кроз примјере „рђавог односа“ према дјеци и честом примјеном увредљивих исказа у односима, чак и онда када је то потпуно неприхватљиво, а затим и на могуће поступке како би се личност ученика у школском раду могла прихватити као равноправан „актер“ школских активности.