ТЕРЕНСКА ФОЛКЛОРИСТИКА И УНИВЕРЗИТЕТСКА НАСТАВА

Аутори

  • Валентина Р. Милекић Филолошки факултет Универзитет у Бања Луци Author
  • Данијела Д. Јелић Филолошки факултет Универзитет у Бања Луци Author

##doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.7251/NS1601333M

Кључне речи:

здравица, фолклористика, теренски рад, усменопоетски жанр, интердициплинарност, нематеријална културна баштина

Апстракт

Методолошки добро осмишљен и стручно руковођен теренски рад са студентима на пољу фолклористике може да резултира како њиховим усавршавањем, тако и одређеним научним доприносима. Теренски рад омогућава стицање практичног искуства и развијање способности студената да самостално осмисле и спроведу теренско истраживање. Студентима се пружа могућност да стекну увид у основне методе теренског рада, изврше класификацију и анализу, те уоче законитости унутар фолклорног процеса. Овај вид праксе омогућава им и да лакше разумију концепт нематеријалне културе и очувања баштине, те да уоче њихову важност за национални идентитет. Њихова запажања, фрагментарна и појединачна, не могу се уопштити као закључак, али могу указати на могуће правце за даља истраживања како у науци о језику, тако и о књижевности.

##plugins.themes.default.displayStats.downloads##

##plugins.themes.default.displayStats.noStats##

Референце

Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд.

Бојовић, З. (1989). Рукописна збирка корчуланских почашасница. Расковник, XV, 57/58.

Богатирјов, Ј. (1978). Фолклор као нарочит облик стваралаштва. У: М. Бошковић Стули, Усмена књижевност. Загреб.

Ђорђевић, М. (2000). Српске народне здравице и молитве. Београд.

Лома, А. (2002). Пракосово. Београд: САНУ Балканолошки институт, Посебна издања 78.

Недић, В. (1977). Слушаоци југословенске књижевности – сакупљачи усменог блага. У О усменом песништву. Београд: Српска књижевна задруга, стр. 240–257.

Недељковић, М. (1991). Слава у Срба. Београд.

Петровић, С. (2008). Прича и сећање: неки примери аутобиографског дискурса у фолклорним теренским записима из Србије. Књижевност и језик, LV/3–4, 339–354.

Петровић, С. (2010). Теренско истраживање фолклора – перпетуирајући процес. Гласник Етнографског института САНУ, LVIII (2). Београд, 43–58.

Петровић, С. (2012). Дигитализација и заштита фолклора у Србији – актуелно стање. Дигитализација културне и научне баштине (ур. А. Врањеш, Љ. Марковић, Г. Александер). Београд: Филолошки факултет, 147–159.

Петровић, С. (2013). Теренско истраживање фолклора у Србији: Кратак осврт, савремено стање и перспективе. Савремена српска фолклористика (ур. Зоја Карановић и Јасмина Јокић). Нови Сад: Филозофски факултет, 221–231.

Петровић, Т. (2006). Здравица код балканских Словена. Београд: САНУ Балканолошки институт.

РКТ (1992). Речник књижевних термина. Београд: Нолит.

Сикимић, Б. (1996). Етимологија и мале фолклорне форме. Београд.

Сикимић, Б. (2006). Интердисциплинарни приступ истраживању традиционалне духовне баштине данас. У зборнику Неговање и заштита нематеријалне културне баштине у Србији. Београд: Музејско друштво Србије.

Сладоје, Ђ. (2003). Душа са седам кора. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Смиљанић, М. (прир.). Народне здравице (Славарица). Преузето 15. децембра 2015. са http://www.rastko.rs/antropologija/delo/10004.

Стефановић Караџић, В. (1953). Српске народне пјесме I. Београд: Просвета.

Српски митолошки речник (1970). Београд: Нолит.

Толстој, Н. И. (1995). Језик словенске културе. Ниш.

##submission.downloads##

Објављено

2016-12-30

Број часописа

Рубрика

Articles

##plugins.generic.recommendBySimilarity.heading##

##common.pagination##

##plugins.generic.recommendBySimilarity.advancedSearchIntro##