ТЕРЕНСКА ФОЛКЛОРИСТИКА И УНИВЕРЗИТЕТСКА НАСТАВА
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.7251/NS1601333MКључне речи:
здравица, фолклористика, теренски рад, усменопоетски жанр, интердициплинарност, нематеријална културна баштинаАпстракт
Методолошки добро осмишљен и стручно руковођен теренски рад са студентима на пољу фолклористике може да резултира како њиховим усавршавањем, тако и одређеним научним доприносима. Теренски рад омогућава стицање практичног искуства и развијање способности студената да самостално осмисле и спроведу теренско истраживање. Студентима се пружа могућност да стекну увид у основне методе теренског рада, изврше класификацију и анализу, те уоче законитости унутар фолклорног процеса. Овај вид праксе омогућава им и да лакше разумију концепт нематеријалне културе и очувања баштине, те да уоче њихову важност за национални идентитет. Њихова запажања, фрагментарна и појединачна, не могу се уопштити као закључак, али могу указати на могуће правце за даља истраживања како у науци о језику, тако и о књижевности.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд.
Бојовић, З. (1989). Рукописна збирка корчуланских почашасница. Расковник, XV, 57/58.
Богатирјов, Ј. (1978). Фолклор као нарочит облик стваралаштва. У: М. Бошковић Стули, Усмена књижевност. Загреб.
Ђорђевић, М. (2000). Српске народне здравице и молитве. Београд.
Лома, А. (2002). Пракосово. Београд: САНУ Балканолошки институт, Посебна издања 78.
Недић, В. (1977). Слушаоци југословенске књижевности – сакупљачи усменог блага. У О усменом песништву. Београд: Српска књижевна задруга, стр. 240–257.
Недељковић, М. (1991). Слава у Срба. Београд.
Петровић, С. (2008). Прича и сећање: неки примери аутобиографског дискурса у фолклорним теренским записима из Србије. Књижевност и језик, LV/3–4, 339–354.
Петровић, С. (2010). Теренско истраживање фолклора – перпетуирајући процес. Гласник Етнографског института САНУ, LVIII (2). Београд, 43–58.
Петровић, С. (2012). Дигитализација и заштита фолклора у Србији – актуелно стање. Дигитализација културне и научне баштине (ур. А. Врањеш, Љ. Марковић, Г. Александер). Београд: Филолошки факултет, 147–159.
Петровић, С. (2013). Теренско истраживање фолклора у Србији: Кратак осврт, савремено стање и перспективе. Савремена српска фолклористика (ур. Зоја Карановић и Јасмина Јокић). Нови Сад: Филозофски факултет, 221–231.
Петровић, Т. (2006). Здравица код балканских Словена. Београд: САНУ Балканолошки институт.
РКТ (1992). Речник књижевних термина. Београд: Нолит.
Сикимић, Б. (1996). Етимологија и мале фолклорне форме. Београд.
Сикимић, Б. (2006). Интердисциплинарни приступ истраживању традиционалне духовне баштине данас. У зборнику Неговање и заштита нематеријалне културне баштине у Србији. Београд: Музејско друштво Србије.
Сладоје, Ђ. (2003). Душа са седам кора. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Смиљанић, М. (прир.). Народне здравице (Славарица). Преузето 15. децембра 2015. са http://www.rastko.rs/antropologija/delo/10004.
Стефановић Караџић, В. (1953). Српске народне пјесме I. Београд: Просвета.
Српски митолошки речник (1970). Београд: Нолит.
Толстој, Н. И. (1995). Језик словенске културе. Ниш.
