МЈЕСТО И УЛОГА ПСИХОЛОГА У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
Кључне речи:
психолог, средња школа, адолесценти, наставнициАпстракт
Школе као васпитно-образовне установе битан су ослонац сваког друштва, прије свега кроз незамјењиву функцију васпитања и образовања, изградње човјека за будућност друштва. У васпитно-образовном процесу ученик развија низ хуманих особина (потребу за учењем, социјалним уважавањем и самоостварењем, друштвено пожељне ставове, емоционалну стабилност итд.) Да би овај процес у потпуности, или већим дијелом, био остварен потребно је схватити и адекватно се поставити према тешкоћама са којима се адолесценти суочавају на путу ка испуњавању развојних задатака које им намеће овај период (формирање личног идентитета, изграђивање емоционалне независности, развијање интелектуалних вјештина, стварање нове слике о себи и др.). Ово је један од аспеката који указује на важност и оправданост постојања психолога у средњим школама. Како бисмо критички оцијенили улогу и мјесто психолога у школи битно је сагледати планиране (очекиване) обавезе психолога, као и реалне могућностима да се те обавезе испуне. Једна од битних ставки у раду школског психолога јесте и перцепција и прихватање психологије као професије, а затим и стваралачке улоге психолога у школи.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Вучић, Л. (1978) Примјена психологије у настави, Институт за педагошка истраживања: Зборник 2, Београд
Гордон, Т. (1998) Како бити успешан наставник, Креативни центар, Београд Илић, М., Бранковић, Д., Милијевић, С., Сузић, Н. (1999), Педагошке и психолошке основе васпитно образовног рада, Друштво педагога РС, Бања Лука
Стојаковић, П. (2007) Психологија за наставнике, Прелом, Бања Лука
Сузић, Н. (2002) Емоције и циљеви ученика и студената, ТТ- центар Бања Лука
Сузић, Н., Станковић, Т. (2000) Социјални и школски циљеви ученика, Педагошка стварност 1-2
Трнавац, Н, (1993) Педагог у школи, Филозофски факултет, Београд
