ПЕДАГОШКИ КВАЛИТЕТ У ИНСТИТУЦИЈАМА ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА, ОБРАЗОВАЊА И НЕГЕ: ПИТАЊЕ МЕРЕЊА ИНДИКАТОРА И ПОТРАГЕ ЗА СМИСЛОМ ЖИВЉЕЊА У ЊИМА

Апстракт

У ери успостављања системског оквира предшколског васпитања и образовања у Републици Српској, корачајући убрзано како би се сустигли деценијски заостаци институционалног предшколског васпитања и образовања, питање педагошког квалитета чини се непотребном контроверзом, али и луксузом. Са једне стране, може деловати као покушај да се из коњских запрега одмах улети у спејс шатл, са неспремним и необученим возачима којима тек предстоји преиспитивање и реструктурисање, не само једног века друштвене праксе, него и тежак напор у превазилажењу схватања и сазнања о облику "универзума" о којем су досад учили, вредно прикупљајући искуства својих претходника, а све то уз помоћ и "подршку" командне станице која има потребну, помало застарелу, технологију али и недовољно обучену логистику и нејасно финансијско залеђе. Са друге стране, може се поставити питање неопходности педагошког квалитета, односно, да ли је оно заиста потребно у овом тренутку, на овој разини развоја система предшколског васпитања и образовања, ако се о систему уопште може и говорити у суштинском, али и формалном смислу, о чему сазнајемо из најновије Стратегије развоја образовања у Републици Српској, по којој предсколско васпитање почиње од пете године?! И сам концепт "педагошког квалитета" се у последњој декади XX века трансформисао и прелази са подручја мерења на подручје проналажења смисла и вредности у ономе што се ради. Тако постаје клиско подручје институционалног предшколског васпитања и образовања, на којем треба бити посебно опрезан, имајући у виду да се ради о благостању грађана чија су права тек однедавно прокламована, а о чијим се особеностима у учењу и развоју, кад се заузме њихова перспектива, тек нешто зна (нпр. васпитање и образовање у раном узрасту). Како је систем васпитања и образовања, па и на предшколском ступњу, "добар, ћутљив и понизан" полигон за "преконоћне - исподжитне" "реформе", и полигон за експериментисање иn vиvо, вреди проучити савремене приступе овој проблематици и користити се сазнањима до којих су други досегли. Тим пре, јер ће питање педагошког квалитета, или бар питање ефеката у смислу постигнућа његових актера – деце (зависно од паушалних одлука и ефекта среће), брзо доћи на репертоар предшколства Републике Српске, посебно када се озбиљније почну проучавати и примењивати легислатива и велик број педагошких правилника који су или већ објављени или се процедура њиховог објављивања очекује.