СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ У ФУНКЦИЈИ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ИЗ ДЕМОГРАФСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Аутори

  • Стево Пашалић Author
  • Сања Ђурић Author
  • Владан Пелемиш Author

Кључне речи:

разредна настава, образовање, популација, демографија

Апстракт

Прва и основна поставка о битним странама и особеностима Студијског програма разредне наставе у образовном систему Републике Српске, у цјелини састоји се из спознаје њеног правог смисла и вишеструког значаја. Много је докумената и препорука из којих произилази неколико врло важних ставова на међународном нивоу о деветогодишњој основној школи и њеној разредној настави. У садашњој и будућој основној школи у трајању од девет година, неопходно је узајамно дјеловање и формалног и неформалног образовања. Посебно је значајна и што свестранија повезаност и што природнији прелаз из нижег у средњи и виши степен јединственог деветогодишњег образовања, као и облици повезивања основношколског образовања са предшколским, средњошколским и високошколским образовањем.

Значај овог научно-истраживачког рада је у томе што сагледава постојеће стање и даје визију развoја демографских потенцијала школске популације у интеракцији са друштвеноекономским развојем Српске. Општа хипотеза (која произилази из циља истраживања) је да се истраживана појава сврстава у једну од кључних компоненти свеукупног развоја Српске и да је она посљедица демографије, што захтијева нови приступ у пројекцији развоја наведене појаве. Очекивани резултати у овом истраживању имају посебну вриједност за друштвену заједницу, као што су развој школске популације на свим нивоима и међузависност са друштвеноекономским развојем Републике Српске. У истраживању о билансима школске популације на свим нивоима, прати се развој појаве од момента располагања базом података, а истраживања требају по први пута да дају одређене препоруке о усклађивању образовних профила који се школују на високошколским установама са потребама тржишта рада у Републици Српској, као и обезбјеђивање високог квалитета процеса рада на високошколским организацијама и његових излаза – профила и оспособљености високообразовних стручњака.

##plugins.themes.default.displayStats.downloads##

##plugins.themes.default.displayStats.noStats##

Референце

[1] Група аутора (2006), Демографски развој и популациона политика Републике Српске, ИП Младост, Бијељина.

[2] European Commission (2000), Key data on education in Europe, Brusseles.

[3] Пашалић, С. (2004), План институционалног развоја Универзитета у Источном Сарајеву 2003-2008. – међународни пројекат, Универзитет у Источном Сарајеву.

[4] Пашалић, С. (2003), Реформа образовања у БиХ са посебним освртом на високо образовање, Зборник радова – Универзитетска настава, Педагошки факултет, Бијељина.

[5] Пашалић, С. (2005), Нови образовни профили наставника за реформисану основну школу, Нова школа, Педагошки факултет, Бијељина.

[6] Пашалић, С., Драгосављевић, П. (2007), Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској, Графид, Бања Лука.

[7] Петковић, Д., Планчић, И. (2008), Квалитет у високом образовању: изазови и недоумице?, Универзитет у Зеници, Зеница.

[8] Статистика образовања – билтени 9 – 11 (основно образовање, средње образовање, високо образовање), Републички завод за статистику, Бања Лука.

##submission.downloads##

Објављено

2010-12-30

Број часописа

Рубрика

Articles

##plugins.generic.recommendByAuthor.heading##

##plugins.generic.recommendBySimilarity.heading##

##common.pagination##

##plugins.generic.recommendBySimilarity.advancedSearchIntro##