СЛОБОДНО ВРИЈЕМЕ КАО ЧИНИЛАЦ У ФОРМИРАЊУ САВРЕМЕНЕ ЛИЧНОСТИ
Кључне речи:
слободно вријеме, личност и слободно вријеме, принципи слободног времена, фактори слободног времена, активности слободног временаАпстракт
Слободно вријеме је саставни дио живота сваког човјека, јавља се и развија упоредо са појавом цивилизације, и богато се манифестује на подручју васпитања и образовања. Начин његовог кориштења игра значајну улогу у формирању свестране личности, позитивно утиче на здравље, физички и ментални развој као и на стварање богатијег садржаја живота. У раду се истиче постојаност, значај и дјеловање различитих фактора који утичу на организовање и релизацију слободног времена дјеце и младих. Активностима слободног времена личност задовољава одређене потребе, које га уздижу на виши ниво културе живљења и професионалног живота, бира их према својим могућностима и „принуђен“ је да преузме одгoворност за свој развој. Циљ рада је да се укаже на значај слободног времена у оквиру којег човјек гради свој его, слику о себи, утиче на емоције, карактер и социјализацију.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Аристотел. (1960). Политика. Београд: Култура. Бранковић, Д. и Илић, М. (2003). Основи педагогије. Бања Лука: Comesgrafиka.
Божовић, Р. (1979). Искушења слободног времена. Београд: Просвета. Будимир-Нинковић, Г. (2008). Педагогија слободног времена-хрестоматија. Јагодина. Педагошки факултет.
Влаховић, Б. и др. (1996). Општа педагогија. Београд: Учитељски факултет. Јанковић, В. (1972). Слободно вријеме у савременој педагошкој теорији и пракси. Загреб: Педагошко књижевни збор.
Јешић, Д. (2000). Породица и слободно вријеме младих. Београд: Учитељски факултет.
Карић, Е. и Грандић, Р. (2010). Педагогија и слободно вријеме. Тузла: „BOOK“. Качавенда-Радич, Нада. (1989). Слободно вријеме и образовање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Качавенда-Радић, Н. (2000). Слободно вријеме као чинилац квалитетног породичног живљења, У: Дете и слободно време: округли сто. Београд: Службени гласник,7-18.
Оноре, К. (2005). Похвала спорости- како један светски покрет пркоси култури брзине. Превод: Мирјана Милосављевић-Тодоровић. Београд: Алгоритам.
Поткоњак, Н., Шилмеша, П. - редактори (1989). Педагошка енциклопедија 1и 2. Београд: Завод за уџбенике и наставна средстав.
Пехар-Звачко. Л. (2003). Слободно вријеме младих или... Сарајево: Филозофски факултет.
Сузић, Н. (2010). Правила писања научног рада и АПА и други стандарди. Бања Лука: XBS.
Сузић, Н. (2012). Футурологија у педагогији и социјалним наукама. Бања Лука: ЕКТОС.
Ракић, Б. (1991). Ко сам ја- сусрет са собом. Београд: Педагпшка академија за образовање учитеља.
Теодосић, Р. (1967). Педагошки речник. Београд: Институт за педагошка истраживања, Завод за издавање уџбеника РС Србије, 1 и 2.
Томић, Р. и Хусановић, И. (2007). Млади и слободно вријеме. Тузла: OFF-SET.
Франц, Р. Шакић, В. и Ивичић, И. (2002). Вредноте и вриједносне орјентације адолесцената: хијерархија и повезаност са ставовима и понашањима. Друштвена истраживања, 11 (2-3) 215- 238.
Шилмеша, П. (1973). Педагогија. Загреб: Педагошко-књижевни збор.
