ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ КАО ПРЕДИКАТОРИ ЗАДОВОЉСТВА ПОСЛОМ ЗАПОСЛЕНИХ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.7251/NS1601349KКључне речи:
особине личности, задовољство послом, мотивисање запослених, основно образовањеАпстракт
Циљ овог истраживања је да се утврди које димензије из модела Big five представљају значајне предикторе задовољства послом запослених у основном образовању, које је испитивано MSQ упитником. Узорак је чинило 350 учитеља, наставника и директора из основних школа града Лознице (70% женских испитаника). Укључене су и категоријалне варијабле: пол, радно место и радни стаж. Примењена је хијерархијска мултипли регресиона анализа где категоријалне варијабле чине први, а димензије личности други блок предиктора. Резултати показују да категоријалне варијабле објашњавају 7% варијабилитета интринзичког задовољства послом, а особине личности 14%. Парцијални доприноси пола и стажа су значајни, као и парцијални доприноси димензија: савесност, екстраверзија и отвореност ка искуству. Категоријалне варијабле не доприносе разликама у екстринзичком задовољству послом. Димензије личности објашњавају 11% варијабилитета екстринзичког задовољства послом. Значајан, али негативан утицај на екстринзичко задовољство остварују димензије отвореност ка искуству и пријатност. Резултати истраживања корисни су при селекцији људских ресурса и избору метода мотивисања запослених.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Францешко, М., Мирковић, Б. (2008). Организационо понашање. Нови Сад: УСЕЕ Прометеј.
Porter, L., Stears, R. M. (1973). Organizational Work and Personal factors in employee turnover and absentism. Psyhological Buletin, 80, 151–156.
Вујић, Д. (2009). Управљање људским ресурсима. Нови Сад: УСЕЕ, Прометеј.
Танасијевић, З. (2007). Задовољство запослених, извор или резултат мотивације запослених, У Зборнику 34. Националне конференције о квалитету. Крагујевац, 125–130.
Spector, P. E. (1996). Industrial and Organizational Psychology: Research and Practice. New York, USA: John Wiley and Sons, Inc.
Смедеревац, С., Митровић, Д. (2006). Личност – методи и модели, Београд: Центар за примењену психологију.
Staw, B. M., Ros, J. (1986). Stability in the mids of Change: A dispozitional approach to job attitudes. Journal of Applied Psychology, 70(3), 469–480.
Кнежевић, Г. и др. (2004). Петофакторски модел личности, Примена и интерпретација. Београд: Центар за примењену психологију.
John, O. P., Srivastava, S. (1999). The Big-Five Trait Taxonomy: History, Measurement, and Theoretical Perspectives. Berkeley: University of California.
Judge T., et al. (2002). Five-Factors Model od Personality and Job Satisfaction: A Meta-Analysis. Journal of Applied Psychology. vol. 87(3) 530–541.
Judge, T. (1999). et al, The Big Five Personality Traits, General Mental Ability and Carieer Success Across the Life Span. Personel Psychology, 52, 621–652.
McCree, R. R. , Costa, P.T. (1991). Adding liebe und arbeit: The full five-factors model and well-being. Personality Bulettin, 17, 227–232.
Матановић, Ј. (2009). Особине личности као предиктори задовољства послом. Примењена психологија, vol. 2 (3), 327–338.
Weis DJ. et al. (1967). Manual for the Minnesota Satisfaction Questionnaire. University of Minnesota: Industrial relations Center, 12–27.
