KAKO DO USPEŠNE ŠKOLE?
Кључне речи:
uspešna škola, kriza škole, kvalitet obrazovanjaАпстракт
Gradjanima Srbije, dugoročno gledajući, nema značajnijeg interesa od uspešne škole. Koliko je kvalitetna, kakvo joj je mesto na evropskom školskom prostoru, na domaćim i stranim tržištima znanja i umenja, te kako njeni svršeni učenici uspevaju u daljem školovanju i zapošljavanju, glavno je nacionalno pitanje.
Današnja škola nalazi se na raskrsnici dveju epoha: okončanoj epohi drugog milenijuma i s njom dotrajale tradicionalne škole koja se opire i ne želi da ode, a već početkom trećeg milenijuma aktivira se jasna vizija i koncepcija uspešne škole koja se mukotrpno probija, ne odustaje, istrajava i na putu je do uspešne škole. Gde je naša škola sada, šta u njoj moramo i možemo u našim uslovima menjati, šta novo unositi, kako sagledavati promene, korigovati ih i usmeravati u procese njenog kvalitetnog preobražaja?
Dva su problema: prvi je u tome što u poslednjih dvadesetak godina zvanične prosvetne politike nisu imale snage, najčešće ni znanja, da se sa tom realnošću susretnu, ako treba i sukobe; drugi problem je što ogromna armija učitelja, nastavnika i profesora nije izgradila svoje nepomirljive stavove prema fenomenu školske krize. Oni je, istina, primećuju, ali se prema njoj trpeljivo odnose smatrajući je prolaznom. Još veća neizvesnost za budućnost naših škola jeste u odnosima na ubrzani tehnološki razvoj, goleme društvene transformacije i evidentno zaostajanje za modernizacijom evropskih škola.
To su neoborivi razlozi da raspravljamo o krizi škole, njenim nezadovoljavajućim društvenim i pedagoškim ambijentima, ali i mogućem izlasku iz toga nepovoljnog stanja i nužnog ulaska u dobro osmišljene duboke preobražaje. Cilj je da odgovorimo na pitanja: prvo: zašto je ugrožen kvalitet; drugo: kako u našim prilikama do uspešne škole?
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
1. Amonošvili, Š. A. (1997). Škola života. Beograd: Učiteljski fakultet.
2. Bloom, B. S. (1970). Taksonomija ili klasifikacija obrazovnih i odgojnih ciljeva, Beograd:
Jugoslovenski zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja.
3. Dietmar, L. (1993). Bildungssysteme in Europe. Bonn: Europa Union-Verlag.
4. Hargreaves, D. H., Hopkins, D. (2003). Škola može više – menadžment i praksa razvojnog
planiranja.Ljubljana: Zavod za školstvo.
5. Ratković, M. (2010). Put ka uspešnoj školi. Beograd – Novi Sad: Srpska akademija obrazovanja –
Prometej.
6. Vud, Dž. (1997). Efikasne škole. Beograd: Učiteljski fakultet.
7. OECD: New Technologies in the 1990s, Paris, 1990.
8. EUROPEAN COMMISSION Directorate – General for Education and Culture IMPLEMENTATION
OF „EDUCATION AND TRAINING 2010" WORK PROGRAMME.
