БАЈКА У САВРЕМЕНОМ НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ
Кључне речи:
бајка, савремени наставни процес, мјесто дјетета у потрошачком друштву, TВ и електронски медији, интердисциплинарност у наставиАпстракт
У раду ће бити ријечи о неким од нових могућности успјешног укључивања бајке у савремени наставни процес. Као књижевноумјетничка врста бајка је одувијек имала не само специфичну, већ и веома важну улогу у васпитању. Све од првобитне заједнице, у којој је настала, до савременог доба, промовишући друштвено прихватљиве обрасце понашања, нудећи забаву, олакшавајући социјализацију, задовољавајући човјекову потребу за лијепим, те мотивишући га да креативно дјелује, бајка се увијек бавила универзалним и свевременим проблемима човјека. Имајући у виду да је сазријевање савременог дјетета условљено законима и потребама савременог потрошачког друштва, које путем телевизије и електронских медија промовише инстант вриједности, сматрамо да је потребно истражити нове могућности ревитализације и ревалоризације бајке у животу и васпитању дјетета. Савремене тенденције у настави које подразумијевају интердисциплинарност и тематско повезивање садржаја из различитих подручја пружају нове могућност адекватног укључивања бајке у наставни процес, првенствено поштујући умјетничку природу овог књижевног жанра.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
[1] Међу првима је о улози медија у друштву и њиховм утицају на развој умјетности писао њемачки филозоф, један од најзначајнијих представника Франкфуртске школе, Валтер Бењамин (Walter Benjamin). Он је у свом есеју Уметничко дело у веку своје техничке репродукције, први пут објављеном 1936, истакао утицај медија на друштво, чија је основна сврха одржавање постојећег стања наметнутог капитализмом. Бењамни у својим разматрањима закључује да копирање неког тренутка који се налази у умјетничком дјелу средствима масовних медија неповратно уништава његову ауру. На тај се начин разара јединственост умјетничког дјела, које се претвара у феномен масовног друштва. Види: Бењамни, В., Уметничко дело у веку своје техничке репродукције; у: „Есеји /Валтер Бењамин“, Нолит, Београд, стр. 114 – 149, 1974.
[2] Вуковић, Н., Увод у књижевност за дјецу и омладину, Унирекс, Подгорица, стр. 162, 1996.
[3] Види: Скок П., Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, књига прва, ЈАЗУ, Загреб, стр. 93, 1971.
[4] Види: Проп, В., Морфологија бајке, Просвета, Београд, стр. 27 – 72, 1982.
[5] За илустрацију наших тврдњи послужио нам је рад Светозара Богојевића Карактеристике и последице преласка са причања бајке на гледање цртаног филма у коме он истражујући склоности предшколске дјеце да читају бајке или гледају цртане филмове долази до податка да чак 78, 89% предшколаца радије гледа цртане филмове. Иако је ово истраживање спроведено на дјеци предшколског узраста, сматрали смо га валидним за наш рад, утолико прије што је Богојевић утврдио да што су дјеца старија, то је интересовање за бајку мање. Тако је чак 84,37% шестогодишњака изјавило да радије гледа цртани филм него што слуша бајку, а између шестогодишњака и дјеце прве тријаде основношколског образовања узрасна разлика је веома мала. Види: Bogojević, S., Karakteristike i posledice prelaska sa pričanja bajke na gledanje crtanog filma; у: „Pedagogija“, XL, 4, Beograd, Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, Beograd, стр. 91 – 105, 2002.
[6] Бетелхајм, Б., Значење бајки, Просвета, Београд, стр. 20, 1979.
[7] Види:Vuksanović, D., Filozofija medija – ontologija, estetika, kritika, Čigoja, Beograd, стр. 56 – 78, 2007. [8] Види: Исто, стр. 3 – 10, 2007.
[9] Пешикан–Љуштановић, Љ., Усмена и ауторска бајка – нацрт за типологију односа; у: „Усмено у писаном“, Београдска књига, Београд, стр. 15, 2009.
[10] Исто, стр. 17.
[11] Исто, стр. 17.
[12] Ради илустрације реченог узећемо примјер Плана и програма за српски језик за трећи разред основне школе који предвиђа обраду сљедећих бајки: Три лептира – њемачка народна бајка и за лектиру Бајке Х.К. Андерсен. Види: Министарство просвјете Републике Српске, Наставни план и програм зa основну школу, Прва тријада, Бањалука, стр. 60 – 63, 2006. године.
[13] Наставни план и програм за трећи разред основне школе, поред поменутих бајки (види фусноту [12]), предвиђа обраду народних приповједака: Коњ и магарац, басна; Старо лијино лукавство, басна; Лисица и гавран, басна и ауторске Басне Доситеја Обрадовића. Види: Министарство просвјете Републике Српске, Наставни план и програм зa основну школу, Прва тријада, Бањалука, стр. 60 – 63, 2006. године.
[14] Пешикан–Љуштановић, Љ., Усмена и ауторска бајка – нацрт за типологију односа; у: „Усмено у писаном“, Београдска књига, Београд, стр. 18, 2009.
[15] Тематско планирање уведено је у школе у Републици Српској 2007. године и експериментално се примјењује у појединим одјељењима до трећег разреда.
[16] Види: Вилотијевић, М., Предмет дидактике, Научна књига – Учитељски факултет, Београд, стр. 210 – 215, 1999.
[17] Види: Stojaković, P., Psihologija za nastavnike, Grafid, Banja Luka, стр. 89 – 130, 2003.
[18] Шефер. Ј., Приступ тематској настави; у: „Зборник Института за педагошка истраживања“, бр. 35, Београд, стр. 84, 2003.
