ЦЈЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ У ЗАТВОРСКИМ УСТАНОВАМА

Апстракт

У већини затворских система затворска казна се третира као дио преспаваног сна, након кога ће се људи вратити промијењени у друштвену заједницу. Таква промјена, ако се уопште и деси, није нимало лака, поготово у условима у којима се казна издржава. Основна сврха затворске казне јесте ресоцијализација осуђених лица која се спроводи помоћу преваспитног третмана. Да би рехабилитација и ресоцијализација била што успјешнија, неопходно је осмислити и прилагодити третман сваком осуђеном лицу. Управо због тога, у Казнено – поправном заводу у Бањалуци, од 2007. до 2010. године уведени су бројни иновативни приступи у преваспитном третману што је утицало на успјешност рехабилитације и ресоцијализације осуђених. Неке од тих иновација су: курсеви страних језика, обука на рачунарима гдје су едукатори и сами осуђеници, часопис који издају осуђена лица, изложбе експоната које су израдили осуђеници, учествовање на такмичењима ван затвора и разне друге едукације које су промијениле и однос осуђеног лица према казни. Овакав начин рада постао је препознатљив не само у Босни и Херцеговини, него и у ширем окружењу, јер се заснива, прије свега, на принципима хуманизације, индивидуализације, демократичности и ресоцијализације. Циљ овог рада је да се прикаже колико образовни аспект у преваспитном третману може бити значајан за њихову ресоцијализацију и колико концепт цјеложивотног учења у овако специфичним условима као што је затвор може допринијети њиховој рехабилитацији.