СТАВОВИ ПРОСВЈЕТНИХ РАДНИКА О СОФТВЕРСКОМ ОБЛИКУ ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ У ФУНКЦИЈИ УЧЕЊА ПОЗНАВАЊА ПРИРОДЕ

Аутори

  • Драгана Г. Радивојевић Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет Бијељини Author

##doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.7251/NSK1801050R

Кључне речи:

индивидуализација, настава познавања природе, образовни рачунарски софтвер

Апстракт

Теоријски дио рада се односи на сагледавање могућности организовања и примјене софтверског облика индивидуализације у настави познавања природе на конкретном примјеру садржаја о култивисаним стаништима и животним заједницама. Захваљујући његовој мултимедијалности, интерактивности и флексибилности, како у смислу интерпретације садржаја (цјеловитог или појединачних дијелова и њихове корелативности), тако и у могућности истраживања, структурирања, организовања података и сагледавања нивоа постигнућа ученика, подстиче се мотивисаност и вођење ученика до успјеха у складу са својим могућностима.

Емпиријски дио истраживања усмјерен је на проучавање и евалуацију образовног софтвера као модела индивидуализације у настави познавања природе анализом ставова и мишљења просвјетних радника који су модел користили у раду.

Примијењена је дескриптивна метода и техника анкетирања. Подаци су обрађени статистичким поступцима и приказани текстуалним и графичким путем.

С обзиром на ефикасност у активизацији, диференцијацији и индивидуализацији наставе, резултати истраживања су потврдили позитивна очекивања и спремност просвјетних радника да примијењени софтверски облик индивидуализације прихвате као ефикасан модел учења.

##plugins.themes.default.displayStats.downloads##

##plugins.themes.default.displayStats.noStats##

Референце

Василијевић, Д. (2007): Утицај индивидуализоване наставе на квалитет знања о природи. Ужице: Учитељски факултет Ужице.

Gage, L. N. and Berliner, C. D. (1998). Educational psychology. Boston: Hаughton Mifflin Company.

Grove Ј., Williams, N. аnd Hartley, P. (1996). Can virtual reality work in the classroom? in: Proceedings of the ICTE. New Orleans, 726–728.

Matijević, M. i Topolovčan, T. (2017). Multimedijska didaktika. Zagreb: Školska knjiga i Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

Надрљански, Ђ. и Надрљански М. (2008). Дигитални медији и образовни софтвер. Сомбор: Учитељски факултет.

Радивојевић, Д. (2014). Модели активног учења у диференцираној и индивидуализованој настави природе и друштва. Нова школа, бр. IX (2), 91–106.

Радивојевић, Д. (2016). Образовни рачунарски софтвер у настави природе и друштва. Бијељински методички часопис, вол. 3, 24–30.

Радивојевић, Д. (2017). Ставови и мишљења ученика о софтверском облику индивидуализације у настави познавања природе. Нова школа, бр. XII (1), 130–140.

Симеуновић, В. и Спасојевић, П. (2009). Савремене дидактичке теме. Бијељина: Педагошки факултет.

Ћурчић, М. (2006). Методичка и организациона структура наставе природе и друштва. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Forgasz, H. (2006): Factors that Encourage or Inhibit Computer Use for Secondary Mathematics Teaching, Journal of Computer Use for Secondary Mathematics Teaching, vol. 25(1), 77–93.

##submission.downloads##

Објављено

2018-06-20

Број часописа

Рубрика

Articles

##plugins.generic.recommendBySimilarity.heading##

##common.pagination##

##plugins.generic.recommendBySimilarity.advancedSearchIntro##