АКАДЕМСКА БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД РАНОГ СТАРТА
Кључне речи:
рани старт, учење учења, ентузијастични ученици, цјеложивотно учењеАпстракт
Аутор полази од тезе да рано предшколско учење (рани старт) и квалитетно увођење ученика у учење обезбјеђују академску будућност појединцу и заједници. Прати и анализира тезе познатих аутора у којима се разјашњава важност раног старта за успјешну академску и животну каријеру генерација које долазе. Осим тога, своје тврдње поткрепљује и резултатима властитог истраживања у коме је нашао да родитељска инструкција и негативни ставови о учењу колидирају са значајем који родитељи придају учењу и са стварањем услова за учење, што је доказао фактоском анализом. На Балкану је доскора владала теза да дјеца прво треба да се изиграју, а потом да уче. То је теза која у основи има претпоставку да је учење мучно и неугодно. Међутим, ако учење спојимо са игром, тада је рано учење слова и бројки нешто у чему ће дјеца уживати. Ако при томе школа настави оспособљавати дјецу да лако уче, постоји оправдан оптимизам да можемо дјецу придобити да заволе учење, те створити нацију ентузијастичних ученика. Ма колико био мали, народ који ово успије, биће на самом врху најразвијенијих нација свијета. Ово, наравно, вриједи за све грађане који живе у таквом окружењу, који похађају такве школе и предшколске установе, без обзира на боју коже, вјеру или национално опредјељење.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
1. Alvidrez, J., & Weinstein, R. S. (1999). Early teacher perceptions and later student academic achievement. Journal of Educational Psychology, 91, 731–746.
2. Atkinson, T. (1996). Home thoughts from abroad. In G. Claxton, T. Atkinson, M. Osborn & M. Wallace (Eds.), Liberating the Learners – Lessons for proffesional development in education (pp. 124–143). London and New York: Routledge.
3. Burchinal, M., Roberts, J. E., Zeisel, S. A., Hennon, E. A., & Hooper, S. (2006). Social risk and protective chiold, parenting, and child care factors in early elementary school years. Parenting: Science and Practice, 6, 79–113.
4. Campbell, F. A., Helms, R., Sparling, J. J., & Ramey, C. T. (1998). Early childhood programs and success in school: The Abecedarian study. In W. S. Barnett & S. S. Boocock (Eds.), Early care and education for children in poverty: Promises, programs and long-term results (pp. 145–166). New York: State University of New York Press.
5. Coie, J. D., & Krehbiel, G. (1984). Effects of academic tutoring on the social status of low-achieving, socially rejected children. Child Development, 55, 1465–1478.
6. Duncan, G. J., Dowsett, C. J., Cleassens, A., Magnuson, K., Huston, A. C., Klebanov, P., et al. (2007). Chool readiness and later achievement. Developmental Psychology, 43, 1428–1446.
7. Englund, M. M., Luckner, A. E., Whaley, G. J. L., & Egeland, B. (2004). Children's achi evement in early elementary school: Longitudinal effects of parental involment, expectations, and quality of assistence. Journal of Educational Psychology, 96, 723–730.
8. Finn, J. D. (1989). Withdrawing from school. Review of Educational Research, 59, 117–142.
9. Hayter, J. (1996). Overseas scholarships – Culture shock or learning opportunity? In G. Claxton, T. Atkinson, M. Osborn & M. Wallace (Eds.), Liberating the Learners – Lessons for proffesional development in education (pp. 144–160). London and New York: Routledge.
10. Hinnant, J. B., O'Brien, M., & Ghazarian, S. R. (2010). The longitudinal relations of teacher expetations to achievement in the early school years. Journal of Educational Psychology, 101, 662–670.
11. Hirsch, Jr., E. D. (1996). The schools we need and why we don't have them. New York: Doubleday.
12. Kamenov, E. (1999). Predškolska pedagogija – knjiga prva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
13. Лаш. К. (1996). Побуна елита и издаја демократије. Нови Сад: Светови.
14. Milivojević, Z., Bilban, K., Kokelj, V., Kramberger, M., Steiner, T. i Kožuh, B. (2007). Mala knjiga za velike roditelje: Priručnik za vaspitanje djece. Novi Sad: Psihopolois institut.
15. Roeser, R. W., Eccles, J. S., & Freedman-Doan, C. (1999). Academic functioning and mental health in adolescence: Patterns, progressions, and routes from childhood. Journal of Adolescent Research, 14, 135– 174.
16. Selimović, H. i Selimović, Z. (2009). Uticaj demografskih obilježja ispitanika na podsticanje kompetencija djece. Naša škola – časopis za teoriju i praksu odgoja i obrazovanja, br. 51/221, str. 69–83.
17. Shonkoff, J. P., & Phillips, D. (Eds.). (2000). From neurons to neighborhoods: The science of early childhood development. Washington, DC: National Academy Press.
18. Сузић, Н. (2005). Ризница игара за учење слова и бројки. Бања Лука: ТТ-Центар.
19. Suzić, N. (2007). Primijenjena pedagoška metodologija. Banja Luka: XBS.
20. Suzić, N. (2008). Rani start kao civilizacijski izazov. U Zborniku radova drugog meñuna rodnog naučnostručnog skupa „Studij razredne nastave u funkciji devetogodišnje osnovne škole“ (str. 97–113). Zеnica: Pedagoški fakultet.
21. Suzić, N. (2009). Forma i suština bolonjskog procesa. Didaktički putokazi: časopis za nastavnu teoriju i praksu br. 50/09, str. 15–22.
22. Suzić, N. (2010). Pedagoška futurologija i promjene u obrazovanju. U zborniku Парадигми сучасноï педагогики (стр. 53–70). Горливка, Украïни: Министарство освити и науки.
23. Toffler, A. (1981). Future shock: The third wave. New York: Bantam Books.
