ДИСЛАЛИЈА – НАДОМИНАНТНИЈИ ГОВОРНИ ПОРЕМЕЋАЈ У РАНОМ ДЕТИЊСТВУ
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.7251/NSK1312004OКључне речи:
дислалија, фактори, децаАпстракт
Познато је да је говор важан чинилац у развитку личности и њеној социјализацији, па одатле и стална потреба за новим истраживањима из области говорно-језичког развоја и његове патологије. Основни циљ овог истраживања као и целокупна проблемска оријентација овог рада била је да се сагледа заступљеност говорно-језичких поремећаја као и утврђивање доминације у погледу врсте говорно-језичког поремећаја, а уједно и да се процени колико породичне прилике и различити пренатални, перинатални и постнатални фактори могу утицати на развој говора. Истраживањем добијени подаци указују да је најчешћи говорни поремећај евидентан код деце предшколског и раног школског узраста поремећај артикулације (дислалија) која је нарушена по квалитету. Импликације за будућа истраживања су да резултати радова везаних за говорнојезичке поремећаје имају вишеструку применљивост како у васпитно-образовном тако и у клиничком раду. Препознавање основног проблема, праћење ефекта третмана, обучавање родитеља за рад са децом са говорно-језичким поремећајима, усавршавање дијагностичких инструмената могу бити неки од сегмената који само у целини и заједничким учинком могу водити ка правом путу превенције, детекције, дијагностике и лечења говорно-језичких поремећаја. Користећи се резултатима рада покушали бисмо да последице рада сведемо на најмању могућу меру уз адекватан третман основног проблема.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Aram, D.M., & Eisele, J. A. (1992). Plasticity and recovery of higher cognitive functions following early brain injury. Handbook of Neuropsychology, 6, 73-114.
Bishop, D.V.M. (1997.). Uncommon Understanding. Specific language impairment, UK: Psychology Press.
Bortolini, U. (1995). I disordini fonologici. Manuale di Neurop-sicologia dell’et`a evolutiva. Bologna: Zanichelli.
Caravale, B., Tozzi, C., Albino, G,, $ Vicari, S. (2005). Cognitive development in low risk preterm infants at 3-4 years of life. Arch of Disease in Chilh Fetal and Neonatal Edit, 90, 47-79.
Cusson, R. M. (2003). Factors Influencing Language Development in Preterm Infants. JOGNN , 32, 402-409.
Eisenson, J. (1986). Language and speech disorders in children. New York: Pergam on.
Leonard, L. B. (1998). Children with specific language impairment. Cambridge, MIT MA Press
Jansson-Verkasalo, E., Valkama, M., Vainionpä, L., Pääkö, E., Ilkko, E., & Lehtihalmes, M. (2004). Language Development in Very Low Birth Weight Preterm Children. Folia Phon et Logop., 56, 108-119.
Marschik, P.B., Einspieler, C., Garzaroll, B,, & Prechtl, H.F. (2007). Events at earlydevelopment: are they associated with early word production and neurodevelopmental abilities at the preschool age? Early Human Development 83,107-14.
Marini, A., Tavano, A., Fabbro, F. (2008). Assessment of linguistic abilities of Italian children With Specific Language Impairment. Neuropsychologia, 46, 2816- 2823.
Stella, G. (2001). I disturbi specifici del linguaggio. Psicologiadello sviluppo del linguaggio. Bologna: Il Mulino.
Sansavini, A., Guarini, A., Ruffilli, F., Alessandroni, R., Giovanelli, G., & Salvioli,G.P. (2004). Fattori di rischio associati alla nascita pretermine e prime competenze linguistiche rilevate con il MacArthur.Psicologia. Clinica dello Sviluppo, 8, 47 - 67.
Sansavini, A., Guarini, A., Alessandroni, R., Faldella, G., Giovanelli, G., Salvioli, G. P. (2006). Early relations between lexical and grammatical development in very immature Italian preterms. Journy of Child Language, 33, 199-216.
Ристић, З. К. (1998). Говор церебрално парализованог детета. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
