ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ХУМОР
##doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.7251/NSK1515007LКључне речи:
хумор, теорије о хуморуАпстракт
Основни циљ овог раада јесте дефинисање књижевнотеоријског појам хумор. У првом дијелу рада хумор се прво проматра у односу на сличне појмове као што су комично и смијешно, да би се у другом прешло на конкретну анализу хумора. Он се сагледава кроз теоријска објашњења Александра Бошковића, Николаја Хартмана, Артура Шопенхауера и Луиђија Пирандела који истичу да је хумор нарочита врста посматрања за коју је неопходна непристрасност и дистанцирање од предмета, „свакодневних вредности и предрасуда“, али не дистанцирање у смислу емоционалне хладноће. Тако дефинисан хумор постаје нарочит облик перспективизма који поред осталог садржи и увиђајући елеменат.
##plugins.themes.default.displayStats.downloads##
Референце
Bahtin, М. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg veka i renesanse (preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković). Beograd: Nolit.
Bahtin, М. (1989). O romanu (preveo Aleksandar Badnjarević). Beograd: Nolit.
Bahtin, М. (2000). Problemi poetike Dostojevskog (prevela s ruskog Milica Nikolić). Beograd: Zepter book world.
Bergson, A. (1920). O smehu. Sarajevo: Veselin Masleša.
Bošković, A. (2006). Humor, Кnjiževna istorija br. 130. Beograd, 625 – 672.
Encyclopedia Britannica, „Carnival“ http:// www. britannica. com / EBchecked / topic / 96363 / Carnival, преузето: 23. 6. 2011).
Ženet, Ž. (2002). Da umreš od smeha. Figure V. Novi Sad: Svetovi. Кајзер, В. (1973). Језичко уметничко дело. Београд: СКЗ.
Липс, Т. (1975). O humoru. Književnost. Beograd, god. ХХХ, knj. LХ, sv. 5. Loma, M. (1995). Arebeska i groteska po shvatanju Fridriha Šlegela. Reč. broj 10, Beograd, str. 83–9.
Novalis (1960). Schriften, vol II. (eds. Richard Samuel, Hans-Joachim Mähl, Gerhard Schulz). Stuttgart: W. Kohlhamer Verlag.
Perišić, I. (2010). Uvod u teorije smeha. Beograd: Službeni glasnik.
Pirandello, L. (1963). Humorizam (preveo Vladimir Rismondo). Split: Novinskoizdavačko preduzeće „Slobodna Dalmacija“.
Ristić, M. (1957). Od istog pisca. Novi Sad: Matica srpska.
Roić, S. (1989). Jedan pojam traži teoretičara: prilog ponovnom čitanju Pirandellova ogleda o ‚Humorizmu‛, Republika, časopis za književnost, umjetnost i javni život. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske,131 – 139.
Секулић, И. (1959). Тек две три речи о хумору. Огледи, Српска књижевност у сто књига. књига 67, Нови Сад – Београд, 315 – 319.
Surio, E. (2000). O smešnom i komičnom. (prev. Mihailo Vidaković). Književnost, br. 1–2.
Хартман, Н. (1978). Комично. Естетика, Београд: Бигз.
Šlegel, F. (1999). Ironija i ljubav (preveo Dragan Stojanović). Beograd: Zepter Book.
Šopenhauer, A. (1981). Svet kao volja i predstava I (preveo Božidar Zec). Beograd: Grafos.
