INTRODUCING THE POEM „AN OLD VUJADIN’’ USING DOMINANT LITERARY CHARACTER
Keywords:
literary work, normative approach, creative approach, literary character, an old VujadinAbstract
Creative approach in teaching literature is much closer to the nature of a literary work than it is the case with normative approach which is very much present in our primary schools. Creative approach enables expressing specificities of every literary work. One of the most rewarding models of creative approach is to introduce a literary work using dominant literary character. The model can be used in cases with an art built character. We will show here a possible structure of a lesson introducing the epic poem ‘’An Old Vujadin’’ in the fifth grade, using dominant literary character.
Downloads
References
[1] Милатовић В., Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне школе (приручник за наставнике), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 41 – 42, 2008. године.
[2] Милатовић наводи сљедеће моделе: обрада текста по датом плану; обрада бајке по датом плану; обрада текста помоћу истраживачких задатака – први модел; обрада књижевног дјела помоћу истраживачких задатака – други модел; обрада текста помоћу доминантног књижевног лика; проблемско-истраживачки поступак; тематско-мотивски поступак; поступак групног облика рада (групни облик рада – први модел; рад на нивоима различитих сложености – други модел; проблемски приступ – трећи модел; рад помоћу сазнајних категорија – четврти модел. Види: Исто, стр. 43 – 44.
[3] Максимилијан Браун за епску пјесму каже: „Јуначка песма је песничка творевина у стиховима (Liedform), која опева судбину и подвиге једног или више јунака.При томе се, на првом месту, мора имати у виду да реч јунак у овом склопу има јасно одређено културно и социјално значење (...) Јунак (...) овде значи: заступник одређеног поимања живота и душевног става – 'јуначког погледа на свет'“. Браун М., Српскохрватска јуначка песма, Завод за уџбенике и наставна средства, Вукова задужбина, Београд, Матица српска, Нови Сад, стр. 9, 2004. године
[4] Rosandić D., Metodika književnog odgoja i obrazovanja, Školska knjigа, Zagreb, стр. 673, 1986. године
[5] Милатовић В., „Обрада дела помоћу доминантног књижевног лика“, Књижевност за децу у науци и настави, Педагошки факулет у Јагодини, Јагодина, стр. 33, 2008. године.
[6] Diklić Z., Književni lik u nastavi, Školska knjigа, Zagreb, стр. 58, 1978. године.
[7] Пјесме о хајдуцима и ускоцима, по подјели Вука Караџића, спадају у пјесме средњих времена и обухватају раздобље од 16. до 18. вијека. То је период већ утемељене турске власти, али обиљежене сталним сукобима са одважним појединцима и групама који се нису мирили са ропским статусом. Tакве сукобе су заметали ускоци, који су из западних области прешли на аустријску и млетачку територију, одакле су ускакали међу Турке, и хајдуци, који су живјели на поробљеној територији и одатле ратовали против Турака. Пјесме о ускоцима и пјесме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“.
[8] Чар – волшебство; балтословенски и свесловенски магијски термин из прасловенског доба. Од чар имамо чаран–на, чарован, чаровит,чаровски... Види: Скок П., Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, књига прва, ЈАЗУ, Загреб, стр. 295, 1971. У српској епској поезији придјев чаран јавља се најчешће у синтагмама чарне очи, чарна гора, чарно море.
[9] „Поред уређења односа унутар целине хајдучке организације на плану структуре, атрибуирање јунака на етничко-психолошком плану упућује на патријархални узор честитог и мудрог старца као чувара и преносиоца традиције“. Сувајџић Б., Јунаци и маске (тумачења српске усмене епике), Друштво за српски језик и књижевност Србије, стр. 216, 2005. У оквиру хајдучког циклуса одређену сличност са ликом Старог Вујадина има Старина Новак, чувени хајдук са горе Романије.
[10] „Хајдуци љети живе по шуми и долазе јатацима те се хране, нпр.: дођу коме на вечеру па им онај да што те понесу у торбама што ће јести до сјутра навече; а кадшто их јатак намјести гдје у шуми па им носи и ручак и ужину. Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати. ..“ Караџић Стефановић В., Српски рјечник (1852),
Просвета, Београд, стр. 915, 1986. године. [11] Види: Исто, стр. 915.
[12] Види: Милатовић В., Настава српског језика и књижевности у трећем разреду основне школе (приручник за наставнике), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, стр. 55 – 56, 2008. године.
