COMPETENCIES OF TEACHERS FOR TEACHING AND LEARNING IN NATURE AND SOCIETY TEACHING

Неда Б. Гаврић

doi:10.7251/NSK2015047G

Authors

Неда Б. Гаврић Универзитет у Источном Сарајеву Педагошки факултет у Бијељини

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK2015047G

Keywords:

teacher competencies, teaching and learning, professional development of teachers, teaching nature and society

Abstract

A teacher must think about his work every day, always finding new ways to innovate old methods. It is necessary to respond to the demands of modern society, to cope and acquire the art of functioning in a multicultural environment, inclusive work, in communication with parents, in the field of constant curriculum change and the advancement of information technology. Professional development in this profession is reflected in the lifelong upgrading of competencies related to: teaching area, subject and teaching methodology, teaching and learning, support for student personality development, and communication and cooperation. The aim of this paper is to define the theoretical starting point of teachers’ competencies for teaching and learning, with special reference to the teaching of nature and society. The teacher competent for teaching and learning encourages students to understand the matter and problems, handle information, realize knowledge transfer, create new ideas and products, as well as evaluate it. Students will always recognize in teachers the expertise, will and continuous work on progress, which will additionally encourage them to achieve better results.

References

Branković, D. i Popović, D. (2018). Profesionalne kompetencije nastavnika razredne nastave. Naša škola, 1, str. 7-26.

Вилотијевић, М. (2000). Дидактика 2 (Дидактичке теорије и теорије учења). Београд: Учитељски факултет.

Влада Републике Српске и Министарство просвјете и културе Републике Српске (2016). Стратегија развоја образовања Републике Српске за период 2016–2021.

Voinea, M. (2019). Rethinking Teacher Training According to 21st Century Competences. European Journal of Multidisciplinary Studies, 4(3), pp. 20-26.

Denessen, E., Vos, N., Hasselman, F., & Louws, M. (2015). The Relationship between Primary School Teacher and Student Attitudes towards Science and Technology. Education Research International, 2015(7).

Dimić Vrkić, J. (2014). Kompetencije učenika i nastavnika za 21. stoljeće (prethodno priopćenje). Sveučilište u Zagrebu: Odjel za pedagogiju.

European Commission (2005). Education and culture: Common European Principles for Teacher Competences and Qualifications.

European Commission (2007). Communication from the Commission to the European Parliament and Council: Improving the Quality of Teacher Education. COM (2007) 392 final. Brussels, 3. 8. 2007.

European Commission (2008). Improving competences for the 21st Century: An Agenda for European Cooperation on Schools.COM (2008) 425 final. Brussels, 3.7.2008.

European Commission (2011). Teachers’ core competences: requirements and development. In Education and Training 2020, Thematic Working Group ‘Professional Development of Teachers’, Author: Francesca Caena.

European Commission (2014). Initial teacher education in Europe: an overview of policy issues, Author: Francesca Caena.

European Commission (2019). Education and Training: Monitor 2019. Luxembourg: Directorate General for Education, Youth, Sport and Culture.

European Commission (2020). Education and Training: Monitor 2020, Country analysis. Luxembourg: Directorate General for Education, Youth, Sport and Culture.

The European Parliament and the Council of the European Union (2006). Key Competences for Lifelong Learning ‒ A European Reference Framework. Official Journal of the European Union, 394(10).

Imants, J., & van Veen, K. (2010). Teacher Learning as Workplace Learning. In Peterson, P., Baker, E. & McGaw, B. (Editors), International Encyclopedia of Education, 7, pp. 569- 574. Oxford: Elsevier.

Јоргић, Д. (2009). Утицај интерактивног стручног усавршавања наставника на њихове професионалне компетенције. Наша школа, 1 – 2, стр. 5 – 20.

Јоргић, Д. (2010). Мултидисциплинарност и интердисциплинарност проучавања и унапређивања професионалних компетенција наставника. У Зборнику радова са научног скупа „Интердисциплинарност и јединство савремене науке“, Књига 4/2, стр. 279-291. Пале: Филозофски факултет

Jurić, V. (2007). Školsko (formalno), neformalno i informalno obrazovanje. U Previšić, V., Šoljan, N. i Hrvatić, N. (Ur.), Pedagogija – prema cjeloživotnom obrazovanju i društvu znanja, Svezak 1, str. 68-80. Zagreb: Hrvatsko pedagogijsko društvo.

Николић, И. (2007). Улоге и компетенције наставника природе и друштва у ефикасној школи која се убрзано мења. Годишњак Педагошког факултета у Врању, 8(2), стр. 253-268.

OECD (2005). Teachers Matter: Attracting, Developing and Retaining Effective Teachers. Paris: OECD publications.

OECD (2007). Education and Training Policy: Qualifications Systems – Bridges to lifelong learning. Paris: OECD publications.

OECD (2013). Teachers for the 21st Century: Using Evaluation to Improve Teaching. OECD publications.

OECD (2017). How do teachers become knowledgeable and confident in classroom management? (Insights from a pilot study). Teaching in Focus, 19. OECD Publishing.

OECD, & Džumhur, Ž. (2019). PISA 2018: Izvještaj za Bosnu i Hercegovinu. Mostar: Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.

Пашалић, С. и Лалић, Н. (2014). Правци развоја високог образовања у Републици Српској образовање наставника за школу будућности. Нова школа, 9(2), стр. 7-19.

Пешикан, А. и Лаловић, З. (2018). Развој компетенција, особина личности и вредности ученика у данашњој основној школи. Настава и васпитање, 67(1), стр. 55-74.

Pešić, J. (2007a). Logički i epistemološki pristup kritičkom mišljenju. Psihologija, 40 (2), str. 173-190.

Пешић, Ј. (2007б). Улога знања у критичком мишљењу. Зборник Института за педагошка истраживања, 39 (1), стр. 32-47.

Радивојевић, Д. (2012). Наставник као персонализујући фактор успјешне индивидуализације наставе природе и друштва. Нова школа, 9/10(7), стр. 173-186.

Радивојевић, Д. (2014). Диференцирање и индивидуализовање наставе природе и друштва. Српска вила, 40/2014, стр. 267-278.

Радивојевић, Д. (2016). Образовни и рачунарски софтвер у настави природе и друштва. Бијељински методички часопис, 3, стр. 24-30. Бијељина: Педагошки факултет.

Радивојевић, Д. (2017). Ставови и мишљења ученика о софтверском облику индивидуализације у настави познавања природе. Нова школа, XII(1), стр. 130-140. Бијељина: Педагошки факултет.

Радивојевић, Д. и Вуковић, Н. (2019). Ставови и мишљења ученика ромске популације о употреби мултимедија приликом усвајања садржаја природе и друштва у Дневном центру „Отахарин“ у Бијељини. Бијељински методички часопис, 6, стр. 1-10. Бијељина: Педагошки факултет.

Република Србија (2011). Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја (2011). Београд: Завод за унапређивање васпитања и образовања.

Република Српска, Министарство просвјете и културе, Републички педагошки завод (2014). Наставни план и програм за основно образовање и васпитање. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.

Симеуновић, В. (2014). Професионални стандарди и компетенције професора разредне наставе. Нова школа, 9(1), стр. 15-29.

Симеуновић, В. и Милић, С. (2013). Утврђивање нивоа квалитета образовања наставника као услов за унапређење образовних стандарда у основним школама. Иновације у настави, XXVI (4), стр. 45-57.

Симић, Н. (2015). Мотивација за избор професије наставник – перспектива будућих наставника, приправника и искусних предметних наставника. У Зборнику Института за педагошка истраживања, 47(2), стр. 199- 221. Београд: Филозофски факултет.

Suzić, N. (2005). Pedagogija za XXI vijek. Banja Luka: TT-Centar.

Ten Dam, G., & Volman, M. (2004). Critical thinking as a citizenship competence: teaching strategies. Learning and Instruction, 14 (4), pp. 359-379.

Thach, D., & Thuy, H. (2021). Viewpoint “Tabula Rasa” by John Locke - From Epistemology to Philosophy of Education. Elementary Education Online, 20 (5), 3159-3166.

Ćurčić, M., Milinković, D., & Radivojević, D. (2018). Educational Computer Software in the Function of Integrating and Individualization in Teaching of Mathematics and Knowledge of Nature. EURASIA Journal of Mathematics, Science and Technology Education, 2018, 14(12), 1-15.

UNICEF (2017). Obrazovanje za život: Ključne kompetencije za 21. vijek u kurikulumima u Crnoj Gori. Podgorica: Zavod za školstvo Crne Gore.

Uzerli, U., & Kerger, L. (2010). The continuous professional development of teachers in EU member states: new policy approaches, new visions. In ENTEP: The first 10 years after Bologna, 103-114. University of Bucarest.

Conway, P.F., Murphy, R., Rath, A., & Hall, K. (2009). Learning to Teach and its Implications for the Continuum of Teacher Education: A Nine-Country Cross-National Study (Report Commissioned by the Teaching Council). University College Cork and Teaching Council of Ireland.

Crna Gora (2008). Standardi za nastavnička zvanja. Podgorica: Zavod za školstvo Crne Gore.

Crna Gora (2016). Standardi kompetencija za nastavnike i direktore u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Podgorica: Zavod za školstvo Crne Gore.

Cheng, K. (2007). The Postindustrial Workplace and Challenges to Education. In Suárez-Orozco, M. (edit.), Learning in the Global Era – International Perspectives on Globalization and Education (pp. 175-191). Los Angeles: University of California Press. Ross Institute.