THE SERVICE OF THE LAITY IN THE THEOLOGICAL THOUGHT OF NIKOLAY AFANASYEV AND FATHER GEORGU FLOROVSKY

Dejan Lukić

doi:10.7251/NSK2318087L

Autori

Dejan Lukić Православни богословски факултет,Фоча

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK2318087L

Ključne reči:

Christ, the Church, Liturgy, the laity, the clergy

Apstrakt

Сваки члан Цркве је пре свега лаик, односно сам чин пријема у окриље Цркве јесте рукоположење у чин лаика. Подела на клирике и лаике произилази из различитости црквених служби, а та различитост не може да постоји без заједничког служења у Цркви. Сви учесници сабрања са својим предстојатељима чине један народ Божији, царско свештенство. Стога је неопходно да молитве Анафоре, која представља централни део Литургије, буду познате свима присутнима како би њихово учешће било реално. Црква, начелно, треба да негује и дух милосрђа, будући да брига Цркве о потребитима произилази из њеног етоса. Друштвени проблем хришћанство види као атак на личност и заједницу личности. Социјална делатност Цркве треба да буде укорењена у литургијском и сотириолошком опиту Цркве, да се неби свела на пуки морализам. Хришћанска љубав није само апстрактни појам, већ конкретни начин живота, који има свој циљ у делотворном служењу другоме. Аутор се бави улогом лаика у животу Цркве, њиховим ангажовањем у харитативној делатности, као и социјалним питањима на које Црква треба да одговори – у духу делатне љубави, бриге о ближњима, сведочећи своју јеванђелску мисију у овоме свету, као једини пут који води спасењу и преображењу целокуне творевине, указујући на њен евхаристијски и саборни карактер.

Reference

Афанасјев, Н. (2008). Еклисиологија ступања у клир. Краљево: Епархија жичка.

Афанасјев, Н. (2008). Служење мирјана у Цркви. Краљево: Епархија Жичка.

Афанасјев, Н. (2008). Црква Духа Светога. Краљево: Епархија Жичка.

Флоровски, Г. (2016). Consensus Ecclesiae. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.

Флоровски, Г. (2018). Друштвени проблем у Источној православној Цркви. Пожаревац: Одбор за просвету културу Епархије пожаревачко-браничевске.

Флоровски, Г. (2022). Хришћанин у Цркви. Пожаревац: Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.

Берђајев, Н. (2021). Два схватања хришћанства. Београд: Библос. Велимировић, Н. (2012). Омилије. Шабац: Манастир Св. Николаја Соко.

Епископ Јован Пурић (2016). Путокази за теологију саслужитеља Божијих (Царско свештенство–Народ Божији–Нова Заједница), у: Богословље бр. 2. Београд: Православни Богословски факултет, стр. 192–222.

Ларше, Ж. К. (2017). Лечење духовних болести. Ниш, Београд: Међународни центар за православне студије, ЈП Службени гласник.

Јелић, Д. (2015). Служба лаика у светотајинском животу древне Цркве као образац за служење у савременом светотајинском животу, у: Српска теологија данас. Београд: Православни Богословски факултет, стр. 332–352.

Крстић, З. (2012). Клерикализам и лаицизам – две крајности у разумевању служби у Цркви, у: Саборност, бр. 6. Пожаревац: Епархија Браничевска, стр. 37–44.

Свети Јован Златоусти (2014). Беседа о Лазару и богаташу, у: Дела, том 2. Ниш: Епархијски управни одбор Епархије Нишке.

Пено, З. (2020). Окусите и видите – Тумачење Свете Литургије. Фоча– Острог–Београд: Православни Богословски факултет „Свети Василиј Острошки–Манастир Острог–Верско-добротворно старатељство Архиепископије Београдско-карловачке.

Стаменковић, А. (2014). Историјски развој црквених општина и лаичке службе у Српској Цркви XVIII–XX века, у: Црквене студије, бр. 11. Ниш, стр. 389–402.