TRAVEL BACK IN TIME: HISTORY OF SERB SCHOOLS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA (UNTIL 1853)

Bratislav Teinović

doi:10.7251/NSK1802062T

Authors

Bratislav Teinović Музеј Републике Српске Бања Лука

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1802062T

Keywords:

Serb schools, Bosnia, Herzegovina, Sarajevo, textbooks

Abstract

Тhe paper presents the establishment and development of Serb schools in Bosnia and Herzegovina from the late 18th century until 1853. The first Serb elementary schools in Bosnia were modeled after schools in Belgrade and Serbia. Until the middle 19th century, children were taught to read, write and calculus from the church books. From that time on, textbooks from the Principality of Serbia have been in use. Until 1853, schools have been opened in over 30 places. Patron saint of most of the schools was St. Sava.

References

Alaupović, T. (1907). Ivan Frano Jukić (1818–1857). Sarajevo: Zemaljska štamparija. Anonim I, (1961). Brčko i okolina, monografija. Brčko: Narodni odbor opštine. Anonim II, (1961). Prijedor i okolina, monografija. Prijedor: Narodni odbor opštine.

Anonim, (1848). Reise nach Bosnien. Von einem botanischen Reisenden, Dritter Abschnitt, Travnik,Das Ausland, Ein Tagblatt für Kunde des geistigen und sittlichen Lebens der Völker, Nr. 58, Deutschland, Einundzwanzigster Jahrgang, Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung, 8. März, S. 230–231.

Anonim, (1850). Kurze Skizze der Herzegowina, Das Ausland, Ein Tagblatt für Kunde des geistigen und sittlichen Lebens der Völker, Nr. 237, Deutschland, Dreiundzwanzigster Jahrgang, Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta'schen Buchhandlung, 3. October, S. 947–948.

Аноним, (1897). Споменица приликом освећења темеља нове српско–православне основне мушке и женске као и више дјевојачке школе у Сарајеву 22. септембра (4. октобра) 1897, Босанско-херцеговачки Источник, св. X, год. XI, Сарајево: АЕМ. Конзисторија сарајевска; Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, 396–399.

Бијелић, С. (1996). Казивање паметара о прошлости Бање Луке и Крајине (приредио Ђорђе Микић). Бања Лука: Институт за историју.

Богићевић, В. (1975). Писменост у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.

Boué, A. (1840). La Turquie d’Europe ouobservations sur la géographie, la géologie, l'histoire naturelle, la statistique, les moeurs, les coutumes, l' archéologie, l' agriculture, l' industrie, le commerce, les gouvernementsdivers, le clergé, l' histoire et l' étatpolitique decet Empire, Tome Troisième, Partie Ethnologique. Paris: Chez Arthus Bertrand, Éditeur; Libraire de la Société de Géographie.

Crnogorčević, Ž. (1966). Memoari Živka Crnogorčevića (priredio za štampu Milenko Filipović). Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.

Ћоровић, В. (1913). Из Дневника Прокопије Чокорила, Гласник Земаљског музеја, год. XXV, св. 2, Сарајево: Земаљски музеј, 195–207.

Ћоровић, В. (1933). Мостар и његова српска православна општина. Београд: Српска православна општина мостарска.

Ćurić, H. (1958). Školstvo u sjeveroistočnoj Bosni posljednjih decenija turske vladavine, Članci i građa za kulturnu istoriju istočne Bosne, knj. II, Tuzla: Muzej istočne Bosne, 149–198.

Деспић, М. (1941). Записи једног старог Сарајлије, Католичка црква у Сарајеву, Политика, бр. 11710–Година XXXVIII, Београд: Политика, Поенкареова 31, 6, 7, 8. и 9. јануар, 31.

Душанић, С. С. (1938). Српска школа у Тешњу, Развитак, бр. 6, год. V, Бањалука: Графика, 1. јуна, 179–182.

Ђорђевић, В. (1927). Шјор Алекса, Сарајевски даскал из половине деветнаестога вијека (Сјећање из дјетињства), у: В. Ђорђевић, Успомене, културне скице из друге половине деветнаестога века, књига прва, Нови Сад: Издање књижаре „Славија“, 7–29.

Филиповић, М. С. (1939). Хаџи–Лазар Јовановић, учитељ и лекар у Тешњу и Тузли. Преглед, Год. XIII, Св. 181, Књ. XV, Сарајево: Обод, јануар, 46–53.

Филиповић, М. С. (1950). Стари српски записи и натписи из североисточне Босне. Споменик, XCIX, Београд: Српска академија наука, 65–95.

Филиповић, М. С. (1964). Почеци и прошлост Зворничке епархије, сепарат из „Богословље“, VIII (XXIII), Београд: Православни богословски факултет, 1–82.

Грујић, В. (1966). Културне везе Београда са Босном и Херцеговином средином XIX века, Годишњак града Београда, Књ. XIII, Београд: Музеј града Београда, 73–105.

Иванишевић, Ј. Ф. (1909). Српско–православно школство у Босни и Херцеговини, Školski vjesnik, Sarajevo: Zemaljska štamparija,august–sept.–oktobar, 498–523, novembar– decembar, 789–837.

Jelenić, Fra J. (1915). Kultura i bosanski franjevci, II svezak (1780–1878). Sarajevo: Prva hrvatska tiskara

Jelenić, Fra J. (1927). Spomenici kulturnog rada franjevaca Bosne Srebreničke, sabrao i za štampu priredio dr. fra Julijan Jelenić, vol. I. Mostar: Povjesno društvo za proučavanje prošlosti jugoslavenskih franjevaca (urednik dr. fra Dominik Mandić)

Iукићь, И. Ф.(1848). Краина Босанска,Србско–далматинскiй Магазинъ, Тринайста година, Задар: Кньигопечатньа браће Баттар, 70–82.

Jukić, I. F. (1953). Putopisi i istorisko–etnografski radovi. Sarajevo: Svjetlost

Jukić, I. F. (1973). Pisma Ivana Franje Jukića, U: Ivan Franjo Jukić, Sabrana djela, III. Sarajevo: Svjetlost

Карањац, Д. Ј. (1909). Прилог историји школства у Босни и Херцеговини, Српска конфесионална основна школа у Ливну, Školski vjesnik, Sarajevo: Zemaljska štamparija, maj, str. 182–191, juni, 301–306, august–sept.–oktobar, 568–577, novembar– decembar, 975–1003.

Косановић, С.(1887). Из младих дана, Помени из манастира Житомислића год. 1849, Босанска вила, бр. 1, год. II, Сарајево: Божидар Нишкановић, 1. јануара, 1–4.

Kruševac, T. (1963). Srpska realka–Gimnazija u Sarajevu, Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH, god. III–knj. III, Sarajevo: Arhiv Bosne i Hercegovine, 91–124.

Larpent, G. (1854). Turkey; Its History and Progress: from the Journals and Correspondence of Sir James Porter, fifteen Years Ambassador at Constantinople; continued to the present Time, with A Memoir of Sir James Porter, vol. II, vol. II, London: Hurst and Blackett, Publishers, Successors to Henry Colburn.

Marinković, D. (1966). Dionizije Marinković: „Moji doživljaji“ (priredio za štampu Vojislav Bogićević). Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine

Marković, S. (1923). Hrvatske katoličke škole i učitelji u Livnu za turske uprave. Mostar: Tisak hrvatske tiskare.

Митровић, И. (1939). Српске школе у Бос. Крајини за турске управе, Развитак, бр. 8. и 9, год. VI, Бањалука: Графика, 20. августа, 254–259.

Памучина, I. (1849). Лѣтописъ правосл. цркве у Далмацiи и Херцеговини, Србско– далматинскiй Магазинъ, Четрнайста година, Задар: Кньигопечатньа браће Баттар, 125–151.

Papić, M. (1976). Prve škole uTrebinju, Tribunia, knj. 2, Trebinje: Muzej Hercegovine, 97–103.

Папић, М. (1978). Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша

Pašić, Dž. (1988). Osnovno školstvo za vrijeme turske vladavine, u: Osnovno školstvou Tuzli (istorijski pregled), monografija, Tuzla: Opština, 15–37.

Пекић, М.(1996). Митрополит Михаило и Далмација, Зборник Матице српске за историју, бр. 53, Нови Сад: Матица српска, 39–78.

Периновић, В. (1929). Просвјетне и културне прилике у Бихаћкој Области, у: Краљ Петар у Босанској Крајини (уредили Бошко Зељковић и Ђуро Бањац), Београд: Одбор за подизање споменика краљу Петру I–Oслободиоцу у Босанској Крајини, 30–38.

Поповић, В. (1949). Аграрно питање у Босни и турски нереди за време реформног режима Абдул Меџида (1839–1861). Београд: Српска академија наука.

Поповић, К. С. (1891). Прилог историји српске православне цркве и школе у Зеници, Стеван Н. Поповић, рођен 2. авг. 1801. у селу Лушцима у Бос. Крајини умро у Зеници 1860, Босанско–херцеговачки Источник, св. IV и V, год. V, Сарајево: АЕМ. Конзисторија сарајевска; Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, април и мај, 177– 179.

Поповић, М. С. (1894). Свештеник Ђорђе Продановић, српски мученик, Босанско– херцеговачки Источник, св. X, год. VIII, Сарајево: АЕМ. Конзисторија сарајевска; Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, Октобар, 367–375.

Радосављевић, Н. (2006). Књажеска канцеларија,Ужичка нахија (1831–1839), књига друга, документи. Београд–Ужице: Архив Србије.

Скарић, В. (1902). Српско–прав. основна школа у Сарајеву, Један прилог за њезину историју, Источник, бр. 5, год. XVI, Сарајево: АЕМ. Конзисторија сарајевска; Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, 15. марта, 110–113.

Слијепчевић, Ђ. (1980). Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.

Стојанчевић, В. (1966). Београдске основне школе у 1833, Годишњак града Београда, књ. XIII, Београд: Музеј Града Београда, 107–113.

Страњаковић, Д. (1940). Србија, привлачно средиште Југословена (1844–1848), Српски књижевни гласник, н. с, књ. шесет прва, Београд: Уредништво и администрација, септембар–децембар, 508–524.

Шљиво, Г. (1986). Један опис Сарајева из априла 1818. године, Историјски зборник, бр. 7, год. VII, Бањалука: Институт за историју, 199–208.

Шушљић, Р. (1940). Српске школе у Босни и Херцеговини за турске владе, Календар Просвета за годину 1941, Сарајево: Просвјета, 71–76.

Урић, Н. (2012). Прилог за повест породице Глигорија Јефтановића у турско доба, Зборник за историју БиХ, бр. 7, Београд: Српска академија наука и уметности, 191– 238.

Вршчанин, Б. Н. (1885). Митрополит Сава Косановић, Српски књижевник, Босанска вила, бр. 1, год. I, Сарајево: Божидар Нишкановић, 16. децембар, 4–6.

Vujačić, M. (1960). Omladina iz Crne Gore i susjednih oblasti pod Turskom na školovanju u Srbiji 1850–1878. godine i pomoć koju je Srbija pružala tim oblastima, Arhivski almanah, br. 2–3, Beograd: Društvo arhivskih radnika NR Srbije, 239–262.

Живковић, М. (1894). Сарајево од свог постанка до данас. Пожаревац: Штампарија Михаила Костића.