РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМСКИХ САДРЖАЈА У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
DOI:
https://doi.org/10.7251/NSK1414004ZKljučne reči:
ученици, ученице, програмски садржаји, моторичке информацијеApstrakt
Истраживање усвојености програмских садржаја спроведено је на узорку од 153 испитаника првог разреда основне школе. Примењене су четири варијабле (бацање лоптице у хоризонтални циљ са даљине од 10 m; вођење лопте у месту левом и десном руком; ниска греда: ходање са привлачењима, чучањ, усправ; три повезана колута напред) којима се процењивала ефикасност реализације програмских садржаја.
Мерење усвојености моторичких информација у настави физичког васпитања вршено је на основу вредновања оценама од 1 до 5, са пет степени градације. Резултати су изражени у процентима анализе учесталости.
Добијени резултати статистички су обрађени и табеларно приказани. Разлике су утврђене уз помоћ мултиваријантне анализе варијансе (MANOVA), униваријантне анализе варијансе (ANOVA) и дискриминативне анализе.
Резултати анализа показали су да се ученици и ученице статистички не разликују (p = 0,181) у примењеним варијаблама за процену усвојености моторичких информација.
Ученици по резултатима поседују већу хомогеност од ученица.
Узроци недовољне ефикасности наставе приписују се различитим факторима (недовољан број часова, неадекватан програм, лоши услови, итд) али и недовољном ангажовању разредних учитеља којима је поверена настава физичког васпитања у нижим разредима.
Ученици по резултатима поседују већу хомогеност од ученица.
Reference
Babin, J., Katić, R., i Vlahović, L. (1999). Utjecaj posebno programirane nastave tjelesne i zdravstvene kulture na motoričke sposobnosti sedmogodišnjih učenica. Druga međunarodna znanstvena konferencija „Dubrovnik 1999“. Kineziologija za 21 stoljeće (zbornik radova), (urednik D. Milanović). Zagreb: Fakultet za fizičku kulturu Sveučilišta u Zagrebu, str. 115 – 116.
Берковић, Л. (1978). Методика физичког васпитања. Београд: НИП Партизан.
Зрнзевић, Н. (2007). Трансформација морфолошких карактеристика, функционалних и моторичких способности ученика, (необјављена докторска дисертација), Ниш: Факултет спорта и физичког васпитања.
Зрнзевић, Н. (2011). Значај и улога допунских вежби у развоју функционалних способности ученика. Зборник радова Учитељског факултета у Призрену –Лепосавић, Књига 5, Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену – Лепосавић. стр. 189 – 201.
Крагујевић, Г. (1985). Методика наставе физичког васпитања. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Крагујевић, Г. (1998). Буквар физичког вежбања и играња. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Крагујевић, Г., и Ракић, И. (2004). Физичко и здравствено васпитање у првом разреду основне школе: приручник за учитеље. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Крсмановић, Б. (1985). Ефикасност наставе физичког васпитања у зависности од модела наставних програма, (необјављена докторска дисертација). Нови Сад: Факултет физичке културе.
Крсмановић, Б. (1996). Час физичког вежбања. Нови Сад: Факултет физичке културе.
Крсмановић, Б., и Берковић, Л. (1999). Теорија и методика физичког васпитања. Нови Сад: Факултет физичке културе.
Наставни план и програм основног васпитања и образовања на подручју Републике Србије. Просветни гласник РС, бр. 10/2004, стр. 66, Београд.
Findak, V. (1977). Tjelesni odgoj u razrednoj nastavi. Zagreb: Školska knjigа.
Findak, V. (1989). Metodika tjelesne i zdravstvene kulture. Zagreb: Školska knjiga.
Шепа, М. (1959). Методика физичког васпитања. Београд: Завод за издавање уџбеника СРС.