PERSONALITY TRAITS AS PREDICTORS OF PROCASTRIONATION IN STUDENTS

Наташа Р. Младеновић; Емилија С. Костић; Оливера М. Димковић; Кристина Ж. Ранђеловић

doi:10.7251/NSK1914103M

Autori

Наташа Р. Младеновић Универзитет у Приштини – Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу Филозофски факултет
Емилија С. Костић Универзитет у Приштини – Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу Филозофски факултет
Оливера М. Димковић Универзитет у Приштини – Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу Филозофски факултет
Кристина Ж. Ранђеловић Универзитет у Приштини – Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу Филозофски факултет

DOI:

https://doi.org/10.7251/NSK1914103M

Ključne reči:

особине личности, прокрастинација, студенти

Apstrakt

Циљ овог рада је испитати да ли су особине личности предиктори прокрастинације код студената. Особине личности су дефинисане и процењиване у складу са седмофакторским моделом личности Великих пет плус два. За процењивање прокрастинације коришћена је Скала прокрастинације за студенте. У истраживању је учествовало 328 студената оба пола, старости од 19 до 31 године (AS= 22.05 и SD= 2.04). Испитаници се разликују с обзиром на факултет који студирају, годину студија, годину уписа студија, просечну оцену на студијамa и образовање родитеља.

Установљено је да се моделом особина личности статистички значајно предвиђа општа прокрастинација (R2=0,065, p<0,1). Предиктор који даје статистички значајан допринос објашњењу зависне варијабле је димензија личности неуротицизам (β=0,179, p<0,01).

Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика између момака и девојка на димензијама негативна валенца и позитивна валенца (sig.=0,004; sig.=0,002, п<0.01), где младићи постижу више скорове. Резултати су показали да је димензија личности Савесност статистички значајно израженија код студената на V години студија (sig.=0,014, p<0,05), димензија општа прокрастинација је највише изражена код студената II године (sig.=0,001, p<0,01), а најмање изражена код студената V године што није у складу са очекивањима. Постоји статистички значајна разлика у степену изражености димензије Позитивна валенца код испитаника са различитим степеном образовања мајке (sig.=0,003, p<0,01).

Reference

Aleksander, Onvugbuzi 2007: E. S. Alexander, A. J. Onwuegbuzie, Academic procrastination and the role of hope as a coping strategy, Personality and Individual Differences, 42(7), 1301–1310.

Чоловић и др. 2005: П. Чоловић, Д. Митровић, С. Смедеревац, Евалуација модела пет великих у нашој култури применом упитника ФИБИ, Психологија, 38 (1), 55–76.

Ferari 2001: J. R. Ferrari, Procrastination as self-regulation failure of performance. Effects of cognitive load, self-awareness, and time limits on ‘working best under pressure’, European Journal of Personality, 15, 391–406.

Ferari, Tais 2000: J. R. Ferrari, D. M. Tice, Procrastination as a self-handicap for men and women: Atask-avoidance strategy in a laboratory setting, Journal of Research in Personality, 34(1), 73–83.

Friše аt al. 2003: B. A. Fritzsche, B. R. Young, K. C. Hickson, Individual differences in academic procrastination tendency and writing success, Personality and Individual Differences, 35(7), 1549–1557.

Фулгоси 1997: A. Fulgosi, Психологија личности: теорије и истраживања. Загреб: Школска књига

Harington 2005: N. Harrington, It’s too difficult! Frustration intolerance beliefs and procrastination, Personality and Individual Differences, 39(5), 873– 883.

Кнежевић и др. 1997: Г. Кнежевић, Б. Радовић, Г. Опачић, Евалуација „Big Five” модела личности кроз анализу инвентара личности НЕО ПИ-Р, Психологија, 1-2, 7–40.

Кнежевић и др. 2004: Г. Кнежевић, Т. Џамоња-Игњатовић, Д. Ђурић-Јочић, Петофакторски модел личности, Београд: Центар за примењену психологију.

Lej 1987: C. H. Lay, A modal profile analysis of procrastinators: A search for types, Personality and Individual Differences, 8(5), 705–714.

Milgram at al. 1998. N.A, Milgram, G, Mey-Tal, Y. Levison, Procrastination, Generalized or Specific, in College Students and Their Parents, Personality and Individual Differences, 25, 297–316.

Milgram, N.A, Sroloff, B, Rosenbaum, M. (1988). The procrastination of everyday life. Journal of Research in Personality, 22, 197–212.

Rotblum at al. 1986: E. D. Rothblum, L. J. Solomon, J. Murakami, Affective, cognitive, and behavioral differences between high and low procrastinators, Journal of Counseling Psychology, 33,387–394.

Смедеревац, С. и Митровић, Д. (2006). Личност – методи и модели. Београд: Центар за примењену психологију.

Смедеревац и др. 2010: С. Смедеревац, Д. Митровић, П. Чоловић, Великих пет плус два (ВП+2) – примена и интерпретација, Београд: Центар за примењену психологију.

Semb at al. 1979: G. Semb, D. M. Glick, R. E. Spencer, Student withdrawals and delayed work patterns in self-paced psychology courses, Teaching of psychology, 6(1), 23–25.

Solomon, Rotblum 1984: L. J. Solomon, E. D. Rothblum, Academic Procrastination: Frequency and Cognitive-Behavioral Correlates, Journal of Counseling Psychology, 31 (4), 503–509.

Subotnik аt al. 1999: R, Subotnik, C, Steiner, B. Chakraborty, Procrastination Revisited: TheConstructive Use of Delayed Response, Creative Research Journal, 12 (2), 151–160.

Tais, Baumајster 1997: D.M, Tice, R.F. Baumeister, Longitudinal Study of Procrastination, Performance, Stress, and Health: The Costs and Benefits of Dawdling, Psychological Science, 8(6), 454–458.

Wolters 2003: C.A. Wolters, Understanding procrastination from a self-regulated learning perspective, Journal of Educational Psychology, 95(1), 179–187.

Van Erde2000: W. Van Eerde, Procrastination: Self-Regulation in Initiating Aversive Goals, Applied Psychology: An International Review, 49(3), 372–389.

Van Erde 2003: W. Van Eerde, A meta-analytically derived nomological network of procrastination, Personality & Individual Differences, 35(6), 1401–1418.