ПАЛИЛОШКА ПОНАВЉАЊА И СТИЛИСТИКА РЕДА РИЈЕЧИ
Ključne reči:
палилошка понављања, конектори, стилогеност, стилематичност, функционална реченична перспектива, стилистика реда ријечиApstrakt
Лингвостилистича (стилематична и стилогена) анализа типова палилошких понављања на примјерима ексцерпираним из богатог корпуса прозних дјела српске књижевности 20. и 21. вијека1 предмет је овога рада. Анализа је, наиме, обухватила типове полисиндетског понављања везника и, па и ни, затим све типове анафорских (приједлошка, прилошка, именичка, глаголска, замјеничка, придјевска анафора и понављање цијелих израза) и епифорска понављања, потом, симплоку, полиптотон и анадиплозу, те палилошка понављања у функцији стилистичких конектора у тексту која показују изразите афективне вриједности у прозним дјелима српске књижевности. Наведена онеобичајења проучавали смо и са аспекта функционалне реченичне перспективе.
Reference
Живковић, Д. (1995). Теорија књижевности са теоријом писмености. Београд: Драганић.
Зима, Л. (1988). Фигуре у нашем народном пјесништву са њиховом теоријом. Загреб: Глобус.
Катнић-Бакаршић, М. (2001). Стилистика. Сарајево: Научна и универзитетска књига.
Квинтилијан, М. Ф. (1985). Образовање говорника. Сарајево: Веселин Маслеша.
Ковачевић, М. (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Крагујевац: Кантакузин.
Силић, Ј. (1984). Од реченице до текста. Загреб: Либер.
Симеон, Р. (1969). Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива I/II. Загреб: Матица хрватска.
Станојевић, Д. (2002). Стилистика „Златног руна”. Панчево: Мали Немо.
